Подешавања / Settings

На Вучићу је да процени оно што је у политици најтеже; шта његова одлука (у Берлину ће сигурно нешто морати да одлучи) доноси не њему већ његовом народу.

Тако су централне банке Енглеске, Француске, Италије, Немачке, Белгије, као и низ приватних банки постали оснивачи Банке за међународне обрачуне.

Шта би било да у случају, на пример, увођења зоне забране лета злочинци из Националне гарде, из ината или из освете, отворе ватру са свим расположивим средствима и разоре Краматорск, Славиански или целу околину Доњецка?

Оне сведоче да западне земље на челу са САД и Немачком намеравају независно од резултата избора да склоне са шиптарске политичке сцене најзлогласније личности на челу са данашњим премијером Хашимом Тачијем.

Само два дана је било довољно владајућој гарнитури да покаже право лице и СНС гласачима (међу којима је највећи број оних који желе блиску сарадњу с Русијом) покажу колико су „близак” партнер Кремљу.

У времену када Русија са примјетним резултатима успорава и затвара НАТО “Drag Nach Osten” кроз Украјину, а непосредно након врло успјешног демонтирања окупационог НАТО плана за Сирију, осјећа се да је геополитичка мапа свијета, а нарочито Европе узаврела. Сјеверноатлантски војни савез извјесно губи “моментум”

У Глави I предлога Закона, под насловом: Поновно оснаживање НАТО савеза предвиђено је да државни Секретар у сарадњи са Секретаром за одбрану САД, осмисли „стратешки оквир за подршку и сарадњу Сједињених Америчких Држава у Европи и Евро-Азији“.

Пре извесног времена у Вашингтону је публикован веома интересантан документ под називом “Алтернативни сценарији будућности Русије до 2017. године” (Alternative Futures For Russia to 2017), који је припремила група америчких експерата из утицајног Центра за стратешка и међународна истраживања (The Center for Strategic and International Studies – CSIS). Извештај од 70 страна, на енглеском језику, доступан је на официјелном сајту ЦСИС-а.

Почетак јуна донео је нешто што је у последње две године било незамисливо. Буди се критичка јавност, истражују се сумњиве докторске дипломе министра полиције, ОЕБС се озбиљно забринуо за слободу изражавања у Србији, дају се награде за истраживање монополског положаја Горана Веселиновића, готово сваког дана се отвара нека афера у вези са доскоро недодирљивим припадницима СНС-а итд. Како је почело можда нас неко обавести и о премијеровим разводима и женидбама…

Личне обавезе сваког од супружника проистичу из схватања о улози сваког од њих. Муж је глава жени.
Одавде следи да муж:

Тако Вам је то, госпођо. Ко зна, можда једног дана и схватите, кад чујете своју децу како шрафе „Уморан сам од живота“ и вриште као помамна.

Угушити Русију у Србима. То је главни циљ бриселских диктатора у Београду и њима подобних медија. Како другачије окарактерисати текст објављен на порталу БЛИЦ.РС под насловом „Европа по Путину 2035. године“ , у којем се изношењем апсолутних неистина и полуинформација перфидно пласира домаћој јавности како председник Русије за две деценије нашу земљу види без Косова и Метохије и Војводине.

Последњих дана из запећка приче о „евроатлантским интерграцијама БиХ“ поново је у први план извучен само други део те приче који се односи на убрзавање пута БиХ ка НАТО алијанси. Реч је о књижењу војне имовине као кључног услова за пријем БиХ у Акциони план за чланство у НАТО-у(МАП), тачније о уписивању 63 војне локације на министарство одбране БиХ.

Резултат председничких избора у Украјини, одржаних 25. маја, је очекиван. Већ се на почетку кампање испоставило да Петар Порошенко нема озбиљног противкандидата. У тандему са Виталијем Кличком своје шансе је само повећавао и победу учинио извесном неколико недеља пре отварања биралишта.

Уочи прославе годишњице искрцавања и битке за Нормандију, која ће се одржати 6. јуна, руски председник Владимир Путин је пред одлазак у Француску у својој резиденцији у Сочију дао интервју за француски ТФ1 ТВ Канал и Радио Европа 1 и одговарао је на питања која су му постављали новинари Gilles Bouleau и Jean-Pierre Elkabbach.

На политичкој сцени савремене Русије можда ниједна личност не изазива толико контроверзи као Владислав Сурков. Према некима он је сива еминенција Кремља, главни политтехнолог Русије, мајстор лутака на концу који вешто управља људима, главни Путинов пропагандист, креатор и уништитељ политичких партија и покрета, пословни менаџер, уметник, човек за специјалне операције… О Суркову колају приче. И као што често бива у таквим случајевима, има оних који га цене, али и оних који су против њега. Ко је, уствари, Владислав Сурков?