Подешавања / Settings

Усред непријатне расправе са Хрватском и кризе која комшијске односе доводи до пуцања и скоро отворене мржње, премијеру су и овде освежили стару муку. Заштитник грађана је писаним актом затражио смену министра одбране.

Сасвим је јасно да Орбан и његови Мађари (још увек) својим зидом не бране никакву Мађарску, него управо Европску Унију чији су део, баш као и Хрвати, односно Румуни или суседни нам Бугари и Грци. Тиме све приче мађарских суверениста о томе да се данас на Хоргошу „брани Мађарска“ више су него погрешне, баш као и напади на Хрвате који су преко, по свему судећи непостојеће границе између две земље тајно транспортовали имигранте у земљу Светог Стефана.

Никада и нигде нисам рекао да су сви Хрвати усташе, али јесам рекао и сто пута ћу поновити да, нажалост, огромна већина Хрвата данас јесу усташе. Чак и кад се, као хрватски премијер Зоран Милановић, лажно представљају као социјалдемократе. Чак и кад су, као хрватски министар полиције Ранко Остојић, пореклом чистокрвни Срби.

Неко је у загребачкој политичкој чаршији већ упоредио хрватског премијера Зорана Милановића са „побеснелим Максом“.

Путин је рекао да „амбициозна Америка за амбициозност оптужује Русију“, да је амбицијама Вашингтона пуштено на вољу, и да Запад прекрива своју агресију борбом против тероризма, иако Вашингтон финансира и подстиче тероризам.

Да се све што је обећано, а никад неће бити испуњено, избрише из колективног сећања.

Да „државник” слободно одгурне још један део народа и започне опсежне припреме да преда још неки део државе. Да се од малих плата и микро пензија одвоји још за ММФ-данак, јер тај зулум да се заустави не може. Како је то могуће? Јесу ли Срби луди?

Чак и површна анализа кореспонденције између милитаната „Исламске државе“ и сиријске опозиције на друштвеним мрежама открива да се морал „револуционара“ и „бораца за калифат“ веома разликује од онога какав су имали само неколико недеља раније.

У наставку ексклузивних текстова којима преносимо ратнохушкачке изјаве великодостојника Католичке цркве упућених Јужним Словенима у редовима аустроугарске војске 1914.

Став Русије о Сирији намерно је погрешно интерпретиран, иако тај став има само један циљ – да помогне властима и опозицији да комуницирају једни са другима да би се постигла стабилност, каже Константин Косачев, члан горњег дома спољнополитичког одбора руске Думе.

САМО САТИРА СРБИНА СПАШАВА Киша је лила као да је сам Пајтић потплатио и послао облаке, али он је корачао самоуверено, као у реклами за улошке, знајући да то заправо небо плаче од среће, док су се капи добовале у литургијском ритму: „Он је Вучић Aлександар, он је Вучић Aлександар“…. Без кишобрана, као и увек, […]

Немачки бизнис је одлучио да подржи пројекат „Северни ток-2“. Берлин је потпуно сигуран да руски гас треба да иде кроз Немачку, а не преко Украјине. То је оно за шта се борила госпођа Меркел. Она је на време схватила да ће добра згода трајати само док је у Турској политичка криза.

Годинама већ, од тренутка потписивања Бриселског споразума, у лажима против Срба и српске државе највише се у јавности истиче Александар Вулин.

Још од самог почетка сиријског рата, Москва је показала своју јасну подршку председнику Асаду. Већ пуне четири године Руска Федерација испоручује оружје, муницију и резервне делове за САА (Сиријска арапска армија), помаже обуком и обавештајним подацима да би спречила Асадов пад и приморала супротну страну на преговоре и неку врсту поделе власти. Москва је доста наде полагала у женевске преговоре, који су виђени као први корак према стабилизацији ситуације у Сирији.

Планирани „нови светски поредак“ може се врло прецизно превести као светска диктатура. Конзервативци ће га називати социјализмом или комунизмом, либерали ће га називати фашизмом, али етикета не чини разлику; идеја је створити „архипелаг гулаг“ на светској основи.

Овај израз је предмет многобројних полемика, како лингвистичких, тако и политичких. Често се оспо­ра­ва као стран ср­пс­ко­м ­језику­,­ ­а у­ це­нтра­лној Срб­иј­и, ­на ­коју­ се н­ајч­еш­ће­ односи­, мно­ги­ га с­матра­ју­ увредљивим. За­што је­ то т­ако­, ниј­е ­јед­но­ставно­ о­дг­ов­орити.­ Социол­ингвистичка ­и психо­ли­нгвисти­чка ист­ра­живања ­о томе н­ик­ада н­ису­ рађена­.

Проблем патриотске опозиције је у томе што је дакле ванпарламентарна, потом што је оштрица тзв. меке окупације земље уперена управо против ње, а не и против тзв. «жуте опозиције», како због геополитичког предзнака (лидери режима, а и «жута опозиција» су окренути истим спонзорима у иностранству, нама најненаклоњенијим силама). Додатан не мали проблем патриотске опозиције је чињеница да СРС води засебну политику, која подразумева и самосталан изалазак на изборе.