Подешавања / Settings

Политичка сцена у Србији је данас таква да се водеће личности утркују ко ће бити «копија» Путина, Меркелове и других страних политичара, имитирајући и копирајући њихове политичке наступе.

Опет у Србији Босанци не живе, јер није Босна а и нестадоше нетрагом срби муслиманске вероисповести, већ бошњаци. И по оној истој накарадној лингвистичкој логици ти прекомпоновани муслимани, сада самопрозвани бошњаци треба да имају свој језик – бошњачки.

Сасвим типично за револуционара илегалца који крије трагове, Јово Бакић се испод текстова у „Политици“ у којој настављам забавну полемику потписује као доцент на Филозофском факултету, али се заправо истовремено бави илегалним радом и обнављањем левице у Србији. Дакле, део Јове Бакића наступа као независни интелектуалац и дели ми лекције о реакционаром зидарству, десничарењу и злоупотреби мигрантског питања у предизборне сврхе, док други део Бакића, неколико пасуса испод, најављује да тражи српског Ципраса по шумама и горама наше земље поносне.

И покре толће работе, 6ила је здрава, образи њој били црвени, а лице насмејано. Кад је некоја остапа без домађина, работила је покре женсћете работе и мушће. Пцувал ђу је муж и свекар, свекрва ђу је клела и оговарала, а неје им ни она остањувала дужна.

Зa разлику од Европе, која се тек вратила са годишњих одмора и била успавана, Србија је на мигрантску кризу реаговала брзо и прилагодила се новонасталној ситуацији. Само на нашем делу руте нема ни сузаваца, ни гумених метака, ни пробушених чамаца. Помажемо тим људима колико можемо, а помажемо и Европи.

Када се изгуби лекторат тешко га је вратити, тако се данас на појединим лекторатима изучава бошњачки, хрватски, српски језик као један језик, а лектор је Хрват, па је више него јасно какав је статус српског језика на том лекторату.

Нама не одговара дестабилизација Немачке и Италије, трпећемо због тога, али ми на тај процес не можемо да утичемо.

Сада се и отворено показује неслагање три западна лидера око питања шта даље чинити у погледу Украјине – Обама (САД) против Оланда (Француска) и Меркел (Немачка).

Величанствена парада у Пекингу – по држању кинеских војника, увежбаности и новитетима војне технике

Сви сте чули за причу да робија уме да оплемени и просветли човека. Иако у ту причу нешто нарочито не верујем, у Шаиновићевом случају се показала тачном.

Кренуло када је Обамина администрација продала свету у мит о “арапском пролећу“, у савезу са стандардним савезницима – монархијама лакејима и подстичући „умерене“ побуњенике кренула да „ослободи“ Сирију, претварајући је у пустош.

Није ли типичан пример за то мађарски премијер Виктор Орбан, који има изузетно тврд став према такозваном мигрантском питању и не либи се да, осим грађевинских радова на граници са Србијом, улази и у лингвистичке авантуре које су, како верујемо ми, наивни, ван бриселског царства, далеко испод сваког прага политичке коректности.

Због свог утицаја на јавност, матерњи језик највише загађују јавне личности, посебно медијске „звезде“, које њим никада нису добро овладале.

Ове недеље је председник Обама је успео да добије и 34. глас за свој нуклеарни споразум са Ираном. Глас сенатора Барбаеа Микулски, гарантује да ће договор преживети одбацивање од стране Конгреса. Чињеница је да ће договор бити птврђен и поред великих противљења, што представља по речима Асошиејт Преса “значајну Обамину победу” а то је нешто што нико пре пар месеци није могао да предвиди. Треба се запитати колико још тих победа наша земља може издржи. Председник и његове присталице, наравно, ће рећи да је њихова спољна политика побољшала свет. „Као и Џорџ Бусши Бил Клинтон“, пише Гидеон Роуз ,“Обама ће свом наследнику оставити свеобухватну агенду за спољну политику и националну позицију снаге у бољем стању него када је Обама ушао у председничку канцеларију.

Избегличка катастрофа је ушла у нову фазу и на хоризонту се јасно оцртавају таласи правог цунамија после кога ће се, највероватније, обистинити она народна – ко преживи, причаће. За то време слуђивање и обмањивање српског јавног мњења не да не престаје, већ је попримило нове форме бешчашћа.

То српски медији преносе без да имало обрате пажњу на укус крви у устима Змије, чије се жртве, углавном Срби, и данас налазе распете и разапете по Косову и Метохији али и Албанији где су им вађени органи зарад нешто новца.