Подешавања / Settings

Британска Лабуристичка странка више не представља радничку класу. Под премијером Тонијем Блером, Лабуристичка странка је постала вазал једнопроценташа. Резултат је побуна у странци и успон Џеремија Корбина, принципијелног лабуристе намерног да представља народ, што је „но-но“ у западним „демократијама“.

Само зато што си параноидан, не значи да ти не раде о глави – гласи цитат из култног романа Џозефа Хелера, „Квака 22“.

Питање назива и статуса језика је пре свега научно, а потом дневно-политичко. Одговорна власт мора да води рачуна о међузависности комуникацијских средстава и практичним последицама мера које – иако су, у начелу, донете с намером да се побољша положај припадника националне мањине – у основи сужавају њена права, снабдевајући их документима сумњиве употребљивости, доводећи их у неравноправан положај, ако не и у позицију гетоизиране групације.

Нова анализа рукописа указује да је монархова смрт инсценирана, да би могао да се повуче и окајава грехе као свети старац.

Иако се диче гостољубивошћу, многи житељи Србије страхују од могућих последица великог прилива миграната на Балкан. Стрепња од пораста насиља и тероризма рађа теорије завере које почивају на питањима: откуд баш сада толико миграната кад сукоби на Блиском истоку трају деценијама и ко их наводи да хрле баш у Европу?

Сједињене Америчке Државе су се понашале неопрезно када су дозволиле Москви и Пекингу да се зближе, сматра аналитичар Атлантског савета Метју Бароуз. У свом чланку за „Нешенел интерест“ он закључује да руско-кинески савез, у чијој су основи заједнички интереси, може у догледној будућности да укине једнополарни модел света који је створио Вашингтон.

Још почетком деведесетих у време уздизања једног новог режима и у времену када су многе вредности претходно постојећег друштвеног система уништене, људи су се питали шта је са интелектуалцима, а посебно професорима универзитета?

Лаковерним грађанима Србије се последњих неколико недеља упорно представља велики економски успех „актуелне владе Србије и њеног премијера“ причом о могућем повећању плата и пензија од чак неколико процената (а прошле године смањене у десетинама процената).

Савремени свет представља нешто потпуно другачије од онога што нам о њему приказују медији. Некада велику тешкоћу представља примена ове истине у конкретној ситуацији, ма колико она била добро позната. Томе има неколико разлога. Међу њима посебно треба истаћи степен масовности кампање за увођење одређених “постулата”, степен њихове уведености у свакодневни живот (степен “реализације” у пракси), а такође и, понекад, одређена рутинираност “постулата”, њихово усвајање као датости у току дугог временског периода.

Ведрана Рудан у суботу је боравила у Црној Гори тачније у Будви где је дава дана касније на свом блогу написала како јој је било тамо, а многе читаоце је изненадило оно што је саопштила.

Има томе неко време, како је из српског језика протерана реч „улагање“, а на њено место постављен израз „инвестиција“. Тако данас у Србији више нико не прича о, рецимо, улагањима, већ искључиво о – инвестицијама.

Историјски споразум са Ираном у протеклих неколико дана померио је вести из Европске уније са ударних места у дневним новинама. У нешто другачијим околностима текућа сага о еврозони и најновијем споразуму кредитора са Грчком наишла би и на већу пажњу него њена претходна поглавља.

Поред свих који су се нашли позвани да се огласе и дају своје мишљење у целом овом замешатељству са тзв. емигрантима који су нам преплавили земљу нашао се и председник владе да убере неки маркетиншки поен вођен народном мудрошћу „Aко не можеш да их победиш, а ти им се придружи.“

Пре неколико дана у дневном листу “Блиц” објављен је текст под насловом “ХАПСЕ САМО ЗА КАМЕРЕ”. У тексту се наводи: “Владајућа коалиција има устаљену праксу. Прво се кроз незваничне канале у медијима појави ко ће да буде ухапшен. И за неколико дана се то и догоди. Тако је било до скоро”.

Иза већине деоба директно или индиректно стоји режим који на све могуће начине покушава да ослаби опозицију уочи избора и измести фокус њеног деловања на унутарстраначка питања, уместо на критику погубне политике владајућих структура.

Према фолирантима који себе називају новинарима, а суштински су прикривени друштвено-политички радници или мало плаћени лобисти одређених интересних група, увек сам гајио сажаљење.