Подешавања / Settings

Један од поузданијих симптома сунчанице јесте и нелогичан и несувисао говор, губитак оријентације и осећаја за стварност. По том критеријуму, српска политика и српски медији од сунчанице пате перманентно.

Ако не буде компромиса Москве и Вашингтона, у игри великих сила локални политичари ће морати да одаберу страну.

Премијер Србије Aлександар Вучић и чланови Председништва БиХ Драган Човић, Младен Иванић и Бакир Изетбеговић прошетали су данас Кнез Михаиловом улицом у Београду и сели у башту ресторана „Коларац“ на освежење.

Том одлуком предвиђена је интеграција 435 припадника цивилне заштите, коју чине припадници српских безбедносних структура у окупаторско-шиптарске институције и преузимање на коришћење свих објеката које су користили.

О Билу Клинтону не треба трошити ни речи. Данијел Сервер, кога је Вучић галантно примио, а Политика га частила интервјуом, запослен је на Америчком институт за мир, филијали Пентагона и ЦИА, којом руководе махом људи из војних и обавештајних структура и која је основана 1984. године.

Крајње је време да председник Републике Србије и председник Владе престану са кукавичким лагањем грађана и отворено кажу да су услови за пријем у Европску унију сагласност за независност Косова и пријем у УН по принципу „две Немачке“, прекид пријатељских односа са Русијом и улазак у НАТО. Крајње је политички неодговорно и неморално да упорним демантовањем чињеница обмањују јавност, а да се истина свакодневно чује од европских званичника.

– Вучић и Влада морају да схвате да нису реформе кад грађанима прво узмете плате и пензије па их онда враћате, да мудре владе у европским земљама не продају земљу странцима – наводи Пајтић.

У саопштењу Матице Црногорске је наведено да се та оцена заснива на речима Николића да је „српска идеја од Немањића и Косовског боја непрекидно становала у црногорском кршу, кроз епохе и време“.Николић је у том контексту

Бакир Изетбеговић изјавио је да је Сарајево током рата деведесетих година показало снагу која се систематски супротставила злочину, а не која га је охрабривала и планирала. Он је рекао да је Сарајево, у време када је било

Црногорска полиција протерала је четворицу вехабија – двојица су враћена у Србију, а двојица у БиХ, саопштило је црногорски МУП, јавили су подгорички медији. Реч је о, како је саопштено, превентивним мерама предузетим на спречавању терористичких напада и регрутовања црногорских држављана за страна ратишта. Подгорички Дан пише да је у недељу поподне у месту Смоковац […]

Премијер Александар Вучић изјавио је да је заборавио на напад у Сребреници, да је спреман да у пријатељском тону гледа на даљу сарадњу Србије и БиХ и да у члану председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу не види непријатеља већ напротив.

Неисцрпан је број таквих уцена на које власт пристаје не би ли добила нешто јавне политичке подршке и финансијске позајмице.

Kaко је и Давутоглу, вратимо се на крају почетку текста, недавно баш као и први човек српске Владе боравио у Сребреници, а након свега реченог, ваља још једном размислити о томе шта Србија заиста тражи на том месту, шта тражи Турска и ко кога мири.

Разлика у приступу је темељна: док Вучић у старту, на један посредан али ипак јасан начин, износи став да се он, у име Србије, противи референдуму, Русија истиче да је референдум легитимно демократско средство, и оставља отвореном могућност да његово расписивање буде повод за отварање дијалога који би произвео решење које би било прихватљиво за све стране – можда чак и без спровођења референдума.

Посета чланова Председништва БиХ Београду почиње свечаним дочеком испред Палате Србија у 12.00, а после састанка с Вучићем су планиране изјаве за медије.

Први пут од како су српске медије преплавили текстови жестоких критика против Велике Британије, амбасадор те државе у Србији Денис Киф осврнуо се у изјави за РСЕ на очигледну антибританску кампању. Подсећамо, медијски натписи у којима је Велика Британија проглашавана за историјског непријатеља српске државе, али и у истом правцу усмерене изјаве неких овдашњих политичара, интезивирани су у току расправе о британском предлогу резолуције о Сребреници, који је одбијен у Савету безбедности УН. Све што је прочитао, амбасадор Киф описује као израз “теорије завере”, те подвлачи да је британска политика према Србији била и остала конзистентна: