Поред горе наведене Националне задужбине за демократију (НЕД), као финансијере невладиних организација које су се широм света вршиле тзв. ненасилне револуције, најчешће видимо потписе Агенције САД за међународни развој (USAID), FREEDOM HOUSE и многе друге. Сви они који су сумњали у интересе умешаности САД-а у унутрашња питања других држава, уверила је чувена „Стратегија ниског интензитета“, усвојена средином ’80их година 20. века, која представља систем теоријских ставова о вођењу војнополитичких сукоба с циљем свргавања легалних власти и рушења система или заштите проамеричких режима.
НЕНАСИЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (ОТПОРИ)
Невидљива рука Сједињених Америчких Држава која је рушила легитимне режиме бивших социјалистичких или исламских држава на почетку 21. века, постала је видљива у облику стегнуте шаке тј. песнице. Пелцер је направљен на простору бивше СР Југославије, за време обарања система на чијем челу је био Слободан Милошевић. Студентска, омладинска организација Отпор показала се као добар пример инострано финансиране, невладине организације која је учествовала у ненасилној револуцији. Њени чланови су као узор водани широм света, где год је постојала потреба да се понови српски сценарио. Српска невладина организација „ЦАНВАС“, односно Центар за ненасилну акцију, коју су организовали бивши отпораши, постала је део система НВО специјализованог за што мирније рушење „неподобних“ државних уређења.
Тај систем функционисао је тако што су западни центри моћи путем својих обавештајних служби, а преко НЕДа и Фридом хауса финансирали логистику и обуке, коју је вршио ЦАНВАС. На тај начин београдски сценарио је уродио плодом у Грузији (Кмара, 2003), Украјини (Пора, 2005), Либану (2005) и Египту за време Арапског пролећа (или боље рећи јесени). Овакве омладинске организације постоје у Азербејџану (Јок), Албанији (Мјафт) и Узбекистану (Болга), док су колапс доживеле у Русији и Белорусији. Белоруски покрет Зубр, који је у два наврата покушавао да свргне владу Александра Лукашенка, једина је „копија“ Отпора која није успела да изврши револуцију.
ПУТИНОВ РЕЦЕПТ
Оборна или одбрана је руски омладински покрет основан 2005. године, кога за разлику од сличних покрета у свету, карактерише непостојање уређене организације нити руководиоца. Постоји у близу тридесет градова широм Русије и бави се организовањем антивладиних протеста ради дестабилизације режима Владимира Путина.
Како би сасекли у корену потенцијалну обавештајну делатност на својој територији, руска Дума је у јулу месецу прошле године, изгласала закон по коме се свим невладиним организацијама на територији Русије које се баве политичким деловањем а добијају финансијска средства из иностранства додељује статус „страних агената“. По слову овог закона „страни агенти“ ће имати обавезе чешће да подносе финансијске извештаје, а приликом публиковања материјала мораће да нагласе свој „агентски“ статус. Закон је наишао на негодовање запада на шта је законописац образложио да су такве структуре дефакто страни агенти, што не значи да врше обавештајну или шпијунску делатност.
Да ли Путиновим рецептом могу да се излече и српске болести?
На жалост, тешко. Срби су, историјски гледано, велика тј. значајна нација, али српска држава двадесетпрвог века је мала држава. Војно – економски и политичко – територијално, Србија није субјект у међународноправном поретку који може да води спољну политику у интересу свог народа, без директне помоћи неке светске силе. Од почетка овог века па до данас, Србија није имала проруску владу, тако да, ако се не догоди изненађујући заокрет, Путинов лек ће остати на негативној листи, а наши животи остаће у рукама „агената“ и западног крупног капитала.
(Видовдан.орг)







