Прочитај ми чланакОво је атипична топ листа и мало другачија прича о спорту. Прича о српским спортистима који су код девојака годинама измамљивали уздахе.
Они су били врхунски играчи, на терену су изазивали велико поштовање противника, остали су упамћени по бројним великим потезима и успесима са репрезентацијом, али и по томе што су љубимци нежнијег пола.
Дејан Бодирога
Потпредседник Кошаркашког савеза Србије, један је од најбољих српских кошаркаша свих времена.
Био је међу играчима који су погађали у одсутним тренуцима и прихватао се улоге вође када је било најпотребније. Многи сматрају да је „рођен под срећном звездом“, односно да је у животу радио (и то одлично) баш оно за шта је био предодређен. И како би рекле старије генерације један је од оних које би „свака мајка за зета пожелела“.
Осим са репрезентацијом (са којом је освојио седам медаља, од којих пет златних – на два светска и три европска такмичења) Бодирога је велики успех постигао и у клупској каријери – три пехара Европе са Панатинаикосом и Барселоном, као и Куп Рајмонда Сапорта са Реалом, али и шест националних титула и два купа. Он је и три пута проглашаван за најкориснијег играча на завршним турнирима Евролиге. Жал остаје само што се није окушао у НБА лиги, иако је 1995. године био драфтован од стране Сакрамента.
Ожењен је бившом манекенком Иваном Медић са којом има сина Николу.
Александар Ђорђевић
Нови селектор Србије „харао“ је годинама кошаркашким теренима широм Европе. Био је прави лидер, али и човек одлуке. Заувек остају упамћене његове тројке које су доносиле тријумфе.
Најчувенија је истанбулска којом је Партизану донео титулу првака Европе 1992, али се не заборављају ни оне победничке у репрезентативном дресу. Прва у финалу ЕП са Литванијом 1995. када се Југославија вратили на кров Европе (постигао укупно 41 поен и шутирао тројке 9/12), а затим и две године касније на Еуробаскету у Барселони против Хрватске.
Многи сматрају да ће победнички дух и харизма коју поседује бити кључни и у вођењу националног тима Србије.
Дуги низ година у браку је са Александром и има две ћерке Тару и Тесу.
Данило Икодиновић
Дуги низ година био је један од вођа ватерполо репрезентације. Окитио се у каријери, која је прекинута 2008. године због тешке саобраћајне несреће, великим бројем трофеја. Са „делфининима“ је освојио, од укупно 16 трофеја на великим такмичењима, три европска и једно светско злато, три најсјајнија одличја у Светској лиги, као и сребро и бронзу на Олимпијским играма.
Има два брака иза себе и две ћерке – са Ањом Радевић Андреу, а са певачицом Наташом Беквалац Хану. Тренутно је у вези са одбојкашицом Мајом Огњеновић.
Иван Миљковић
Има надимак Иван грозни, иако се ниједна припадница лепшег пола не слаже са истим. Стасити Нишлија освојио је прегршт трофеја са репрезентацијом (укупно 16), укључујући златну олимпијску медаљу у Сиднеју 200. године и два најсјајнија одличја на европским првенствима. Више од 30 пута именован је за најбољег играча у разним клупским и репрезентативним такмичењима и шампионатима. Један је од ретких на овој листи који је и даље активан спортиста.
Ожењен је дугогодишњом девојком Жељком и има ћерку Мију.
Вања Удовичић
Министар спорта и омладине Србије буквално је из базена ускочио у министарску фотељу, почетком септембра 2013. године.
Годинама је био главни шраф ватерполо репрезентације са којом је освојио 24 медаље на великим такмичењима и уписао 289 наступа за национални тим. Више пута биран је за најбољег играча на разним турнирима, а 2010. проглашен је најбољим светским и европским ватерполистом.
Није ожењен.
Зоран Бата Мирковић
Остао је у сећању навијача Партизана, али га добро памте и по наступима за репрезентацију. Или боље рећи памте меч против Хрватске у Загребу у квалификацијама за Еуро 2000, када је ухватио Роберта Јарнија за међуножје и добио директан црвени картон и три меча суспензије, због чега и није отишао на Европско првенство у Белгији и Холандији.
За репрезентацију је одиграо 59 мечева, кратко је био и спортски директор свих националних селекција, а годину дана обављао је и функцију потпредседника ФК Партизан.
Ожењен је Санелом, ћерком певача Шабана Шаулића, и има ћерку Уну.
Ратко Николић
Бивши рукометни репрезентативац, тренутно члан Борца из Бањалуке. Забележио је скоро 150 наступа за репрезентацију, а био је и капитен „орлова“. Носећи дрес Југославије освојио је бронзану медаљу на Светском првенству у Египту 1999. године.
Ожењен је Сањом.
Михаил Дудаш
Рекордер Србије у десетобоју и седмобоју у дворани. Први велики успех у каријери остварио је на Светском првенству за јуниоре у Бигошћу 2008. када је освојио бронзану медаљу у десетобоју. Годину дана касније окитио се истом медаљом на ЕП за млађе сениоре у Каунасу, а у Острави је 2011. на истом такмичењу опет стигао до трећег места, оборивши рекорд Србије у десетобоју после 21 године.
На ЕП у Хелсинкију 2012. био је четврти, док је прошле године на европском дворанском шампионату освојио бронзу у седмобоју, уз нови национални рекорд.
Није ожењен.
Слободан Ковач
Место на листи нашао је и помало заборављени ас одбојкашке репрезентације Југославије. Био је члан репрезентације Југославије која је освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, а четири године пре тога окитио се и бронзом у Атланти. У акријери је освојио и сребрну и бронзану медаљу на европским шампионатима.
Остварио је успехе и као тренер. Са Радничким из Крагујевца два пута освојио је шампионат Србије, а претходно је обављао и функцију спортског директора тог клуба. Тренутно је тренер италијанског прволигаша Сир Сејфти из Перуђе.
Александар Ћирић
Дуги низ година са успехом је наступао за ватерполо репрезентацију. У каријери је освојио 17 трофеја играјући за национални тим, од којих су најважније три златне медаље на евроспким првенствима, сребро и две бронзе на Олимпијским играма. И у клупској каријери освајао је трофеје – са Бечејем је био првак Европе, са Брешом освајач ЛЕН купа три пута, а са Радничким из Крагујевца је 2013. освојио Куп Европе.
За репрезентацију је уписао 346 наступа и 201 погодак.
Ожењен је балерином Ивом, ћерком глумца Мише Јанкетића и има ћерку Зоју.
Знам, знам, казаћете да је на списку место требало да пронађу још овај или онај… али овога пута нећу вам изаћи у сусрет. Једноставно, де густибус нон диспутандум ест, или о укусима не треба расправљати.
(Мондо)
