Подешавања / Settings

Победа Србије против Хрватске у четвртфиналу Олимпијских игара изгледа није тешко пала само Хрватима већ пате и у Федерацији Босна и Херцеговина.

СВЕДОЦИ смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и кључним збивањима у нашој историји. Новооткривена документа која демантују њихова становишта као да их не додирују. Резултат тога је да српски народ опет стоји на почетним позицијама у болном и мукотрпном процесу реконституисања своје државности као и пре век и по, када је све почело. С тим што је данас, у условима доминације глобалистичког виђења човечанства, много теже да бар малчице останемо своји. Додатни проблем представља то што се млађим историчарима нимало не помаже да дођу до историјске грађе која чами у депоима разних служби и институција. Оно што освежава поглед на тај период, углавном су документи који стижу из страних или приватних архива.

Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи […]

Крајем маја 1941. године Србија је већ била окупирана. Немачки војници су свуда, у сваком граду или варошици. На села, углавном забачена, нису обраћали превише пажње. За Немачку су ишли возови пуни заробљеника, а они који су некако успели да избегну заробљавање у несрећном Априлском рату гледали су да се на сваки начин реше униформе […]

На дан када се навршава 70 година од стрељања Драже Михаиловића, објављујемо сећање новинарке Душке Јованић на први и последњи интервју његове ћерке Гордане коју је забележила деведесетих у малом стану испод Ташмајдана. – Читавог живота била сам маркирана. Удала сам се за једног правника, кратко смо остали у браку, али нисам желела да имам […]

Познато је да право и правда ни у демократским друштвима не иду баш увек „под руку“. У тоталитарним системима нема ни права ни правде. Генерал Михаиловић је прошле године, након пуних седам деценија, рехабилитован решењем Вишег Суда у Београду, јер је установљено да је судски процес који је вођен против њега био „нефер“ и „политички […]

У дану када из свих медијских пушака пуцају на српски народ како би му наметнули кривицу за непостојећи геноцид у Сребреници, сетим се једног снимка „јадних“ сребреничких Муслимана који ми натера сузе на очи.

То је трећа година узастопно да СОA објављује извештај о раду, а из овогодишњег, на 40-так страна, видљиво је да се тајна служба бавила и политичким екстремизмом. У извештају се оцењује да због малобројности и слабе организованости екстремна сцена, ипак, нема значајнији потенцијал угрожавања сигурности. „Плодно тло за јачање екстремизма могу бити последице ратних траума […]

И да је живео до краја рата, нико у Мајдану не верује да би припадник равногорског покрета Славко Цветић погазио заклетву и престао да пуца у окупатора. Нажалост, 13. децембра 1942. године, окончао се његов живот у 27. години, после годину и по дана истинског отпора непријатељу. Немци су га обесили о стару липу пред […]

Колико је наша историја чудна, неиспричана глобално и у детаљима, најбоље сведочи пример историјског догађаја познатог под називом Битка на Неретви, о којем је, својевремено, снимљен и партизански филм. У филму нисмо видели, рецимо, да се на Неретви десила ситуација гдје су четници масовно одбијали да пуцају на измучене партизане – јер су им на […]

За једне масакр, за друге освета – преовлађујуће су перцепције случаја Блајбург, односно ратних дешавања из маја 1945. у малом месту на словеначко-аустријској граници, где је Југословенска народноослободилачка војска без суђења стрељала неколико десетина хиљада ратних заробљеника и сарадника фашистичког режима, али и одређен број цивила. Осим у Блајбургу, у којем је у присуству представника […]

Ове  године на традиционалном скупу на Равној Гори, генерални секретар покрета Српска ствар Ана Ђорђевић  је била друга жена у двадесетпетогодишњој традицији одржавања скупа која се обратила гардистима и припадницима четничких и равногорских  покрета пристиглим из целог света Она је у свом надахнутом говору истакла да су симпатизери и припадници четничког покрета кроз историју часно […]

Током евакуације српских трупа преко Албаније Добровољачки одред мајора Војина Поповића представљао је заштитницу 2. српске армије.

Лидер СПО у црногорској штампи величао је улогу НАТО-а, а десничаре у Србији прозвао да се окрећу Русији, коју он види као логор. Изгледа да је заборавио да је његова странка у владајућој коалицији у Србији, чија је званична политика војна неутралност и неприступање НАТО-у.

Драгиша Кашиковић са сарадницима пробио се до Јосипа Броза, али им се испречио Млађа Младеновић са пиштољем и рекао: „Договорите се ко ће први“

Један бивши гардиста Титове гарде тврди да зна где је Дражин гроб. Своја сазнања о томе испричао је историчару из Ниша Александру Динчићу, уз обећање да никоме не саопшти његово име. Разлог су репресалије које је доживео када је сазнао детаље око Дражине ликвидације, односно страх да ће се оне поновити.

„Жалосно је да Хрватска никако не мозе да престане са праксом да своје постојање доказује тиме што ће нападати Србију и да своју снагу показује тако што мисли да ће учинити нешто лоше Србији“, изјавио је министар за рад Александар Вулин поводом најава да би Хрватска формално могла да блокира Србију у приступним преговорима са ЕУ у поглављу 23 које се тиче правосуђа и основних права.

Милорад Додик председник Република Српска дао је изјаву поводом напада на екипу ТВ Н1 у Вишеграду од стране Равногорског четничког покрета који је обележавао 70 година од убиства Драже Михаиловића.

У поступку рехабилитације Николе Калабића, у Вишем суду у Ваљеву, у петак су историчар др Бојан Димитријевић и књижевник Милослав Самарџић потврдили да до сада није пронађен ниједан писани траг о пресуди којом је после Другог светског рата осуђен и за народног непријатеља проглашен командант Горске гарде Југословенске војске у отаџбини. Захтев за рехабилитацију Калабића Вишем суду у Ваљеву поднет је пре четири године, а ново рочиште заказано је за 1. март.

Марко Јурич, водитељ емисије „Марков трг“ на хрватској З1 ТВ, шокирао је део гладалаца говором мржње, када је при одјави емисије упозорио грађане на опрез, посебно жене са децом, када пролазе поред православне цркве на Цветном тргу где, како је рекао, „столује четнички викар“.