Подешавања / Settings

Сваки избори у Турској протеклих деценија били су прекретница, јер се земља дистанцирала од своје историје војних удара у прошлости и стремила успостављању цивилне надмоћи. Али ће данашњи парламентарни избори уистину бити одлучујући, за разлику од прошлих.

Путин пропалу привреду Запада не угрожава само систематским радом на избацивању долара из трговине, већ и багателисањем дугогодишњег, али не баш успешног труда, да се читавом човечанству наметне такозвани карбонски порез, због климатских промена тобоже изазваних деловањем човека. „Њујорк тајмс“ више не може да подноси неодговорност руског председника, али ту су и мањи медији да разраде задатак. Ево примера како то изгледа…

Ал Каидини милитанти говоре руски. Судећи по акценту, рекао бих да су из Средње Азије, са Кавказа. А што се тиче америчког оружја у рукама Ал Каиде… какав фијаско.

Градоначелник Граца, Аустрија, изнео је сјајан предлог како одговорити на провалничку кризу: прихватати само жене и децу.

Офанзивна дејства ПДУ су географски ограничена на територију насељену курдским становништвом. У најбољем случају, Курди би напредовање окончали у предграђима Раке.

Интересаснтна најава видеа. Бар из два разлога: први, НАТО се директно означава као окупатор и тиме шаље порука – коме?; други, апсолутно је немогуће из РПГ-а „случајно“ испалити више пројектила.

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж сматра да је масовни егзодус из Сирије део стратегије САД против Асадoве владе – депопулација земље ће довести земљу до слома, јер посебно одлази образована средња класа. Европска стратегија отворених граница иде на руку америчким интересима.

Све то јесте потпуно логично, али почива на пар погрешних претпоставки: првој, да Американци рационално процењују претње; и другој, да је штит заиста пројектован за одбрану од претњи. Ниједна од ове две претпоставке није тачна.

Ухваћена спуштених гаћа у Сирији, америчка влада од себе прави будалу. покушавајући да оцрни дејства Русије против Исламске државе у Сирији, Вашингтон је признао да терористи нису из Сирије, већ „наши момци“ који би да збаце изабрану сиријску владу.

„Владимир Путин пева „Блубери хил“ на добротворној приредби за децу оболелу од рака у Санкт Петербургу. За разлику од ђубрета што настањује политички свет Запада, Путин је стварно биће, човек.“

Западни медији имају само два средства. Прво је безочна лаж. Овај претерано коришћен алат више не врши посао, осим код дупеглавих Американаца.

Сергеј Малевани, 171 сантиметара висок и тежак 130 килограма, обећао је да ће ослабити пошто му је због вишка килограма ускраћено да испуни војну обавезу, рекао је портпарол.

Др Меркелкина странка ЦДУ све горе стоји у анкетама. Политичка будућност највећег издајника у немачкој историји не изгледа најсветлије. – Sonntagstrend: Union auf tiefstem Wert sei 2012 – SPIEGEL ONLINE

Катарски министар спољних послова Халид Ал Атија је изјавио да би његова земља могла да одлучи да интервенише у Сирији. Катар активно подржава милитанте који се боре против сиријског председника Асада, такве групе као што су Џабат ан Нусра, Исламска држава, Ал Каида и талибани.

Данас ћу мало о такозваном новом таласу емиграната из Русије. Наши „западњаци“ протурају идеју да су руски најкреативнији, најбољи и најслободољубивији грађани уморни од Путинове тираније и да беже из Русије. Прошле недеље у помоћ им притече и амерички Стејт департмент, објави да рекордан број људи жели да добије америчку визу:

„Фокус 12. скупа Међународног дискусионог клуба „Валдај“ био је на међународним оружаним сукобима. Руски председник Владимир Путин је узео учешће на завршној пленарној седници посвећеној кризи на Блиском истоку.“

Напад хеликоптера у ниском лету и дању није без ризика. Ватра са земље, ма и насумична, лако може оборити хеликоптер. Није идеалан напад и зато што непријатељ обично чује да се спрема напад.

О покушају да се у бившем гулагу легализује црно тржиште.

Безмуда, кукавичка пучина што ћутећи и без речи протеста посматра масовна убиства жена и деце и уништавање других држава, и седи и гледа како полицајци-зликовци убијају ненаоружане грађане, а црне силеџије туку жене:

На пример, ту су Руперт Мурдок, и Јакоб Ротшилд, председник Ротшилд фондације и Ј.Ротшилд групе компанија.

И бивши директор ЦИА-е Џејмс Вулси.

И Дик Чејни.