Подешавања / Settings

АТИНА – Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је данас да ће све учинити да Грчка од Немачке наплати одштету за нацистичку окупацију.

#tsipras y #Putin hablaron de cooperación en esferas de energía turismo y fármacos #Putin_in_Athens pic.twitter.com/snnlyhHUvZ — jelena milincic RT (@Jelena_Milincic) 27. мај 2016. Представници двеју делегација су у присуству Путина и премијера Грчке Aлексиса Ципраса потписали „Политичку декларацију о грчко-руском дијалогу о међународним и регионалним темама од обостраног значаја“ и „Декларацију о партнерским односима у […]

Иако добија врло мало простора у медијима, можда због страха од могућег домино-ефекта у другим земљама које стењу под оштрим мерама штедње наметнутим од стране Тројке (ММФ/ЕК /ЕЦБ), реално је ситуација у Грчкој на ивици експлозије народног устанка.

Вучић позвао је грчког колегу да посети Београд и договорено је да посета буде реализована у наредних три до четири месеца, наводи се у саопштењу.

А то ће значити нову, још убедљивију победу Ципраса на ванредним изборима двадесетог септембра, и нови почетак за – нову Сиризу.

Према његовим речима, пошто први део финансијске помоћи стиже он сада има моралну дужност да пита грчки народ за њихов суд о томе.

Због тога се, такође, Грци љуте. Зашто Србија сада на њима „шиљи перо“, када је пропустила стотине сличних ситуација. Посебно ако се има у виду да Грчка није признала тзв. републику Косово, нити је то најавила.

Подсетимо, премијер Србије је за немачки Фокус мани изјавио да је разлика између Србије и Грчке данас у томе што ми „одлучно идемо потпуно другачијим путем него Грчка, како бисмо савладали кризу, јер верујем да постоји другачији начин“.

Ако хоћете да пребродите економску кризу ових размера, онда нема лаганог и угодног пута, већ само тешког и доследног, рекао је премијер Србије Александар Вучић.

Захваљујући текстовима које је Јанис Варуфаксис последњих дана објавио у водећим светским листовима знамо нешто више о позадини маратонских преговора Грчке са зајмодавцима који су завршени капитулацијом Ципрасове владе.

Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је данас да не жели превремене изборе, али да би бунтовници у редовима његове радикалне левичарске странке Сиризе могли да га приморају да их распише.

Уколико је ово истина, пишу аутори чланка, Грчка се, како су и претпостављали многи стручњаци, већ обратила Русији за финансијску помоћ, а вероватно и Кини, што ће омогућити овој земљи да напусти поље гравитације еврозоне.

Премијер Грчке сменио је 10 чланова Владе, министре и њихове заменике који су се супротставили споразуму са кредиторима.

Сваки уредник, аналитичар и коментатор који устврди да је „постигнут споразум о програму помоћи Грчкој“ – лаже.

После најаве Ципрасове владе да се отвара канцеларија Приштине у Атини или Солуну: Грчка не признаје независност Косова и наша позиција остаће непромењена – каже амбасадор Константинос Икономидис.

Алексис Ципрас и кредитори коначно су постигли договор о спровођењу реформи које укључују мере строге штедње које ће Грчка морати да спроведе уколико жели да и даље добија новац из фондова ЕУ и тиме спасе своју посрнулу економију. Заузврат, мораће да стави део грчке имовине у вредности од 50 милијарди евра на располагање међународним органима. Ипак, споразумом су задовољни сви, сем Грка, који су добили изненађујуће велику подршку на друштвеним мрежама.

Права драма одвијала се током драматичне ноћи између недеље и понедељка, током тешких и затегнутих преговора Грчке и њених кредитора.

Лидери деветнаест земаља коjе чине еврозону су после маратонског самита у Бриселу успели да постигну договор о новом пакету помоћи за Грчку и останку те земље у систему заjедничке валуте.

Грчка каже да никада није добила понуду која би дуг учинила одрживим. Грчка је спремна на нови предлог, али у којем неће бити смањења пензија. Појављују се хотелски рачуни у грчким драхмама. Русија и Кина кажу да БРИКС може да помогне Грчкој. Русија каже да ће помоћи Грчкој да изађе из овакве ситуације, ако то Грчка затражи.

У Бриселу је вечерас почео састанак немачке канцеларке Ангеле Меркел, председника Француске Франсоа Оланда, грчког премијера Алексиса Ципраса и председника Европске комисије Жан Клода Јункера, након ког ће уследити самит 19 лидера еврозоне.