Подешавања / Settings

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је одан слуга Католичке цркве који никада није изгубио вјеру у морални закон и за којега је постојала само једна раса – она људска коју је створио Бог, ријечи су којима је америчка историчарка јеврејског поријекла, др. Естхер Гитман, у понедељак навече закључила предавање којем му је окосница била суђење надбискупу Степинцу у организацији комунистичкога режима.

Поштовани Свети Оче,

Према ономе што знам о Вама, верујем да се нећете много изненадити што Вам се обраћа неко ко не само што није католик, него није ни верник, а живи у једној претежно православној земљи. Будући да се ми лично не познајемо и да се, вероватно, никада и нећемо упознати, сматрам за своју дужност да Вам се, на почетку свог писма, укратко представим и објасним због чега сам одлучио да Вам одузмем мало драгоценог времена.

Српска патријаршија суочена је са бројним спољним и унутрашњим проблемима и изазовима. Уз спречавање пријема Космета у Унеско, разговори са Светом столицом о Степинцу.

Из проповеди кардинала Бозанића после недељне мисе у Ријеци и српска јавност сазнала шта је папа Фрањо одговорио патријарху Иринеју о канонизацији Степинца. – Садржај писма које је поглавар СПЦ претходно упутио Светој столици није обелодањен.

Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу.

Ништа није једноставно: замислите да су и Степинцу и патријарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо је у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Мију одвели су и убили наредне, 1943. године.

Римокатоличка црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких верника.