Подешавања / Settings

Русија би требало да уложи сваки напор да ојача своју позицију на Арктику и да направи снажно упориште у том региону, изјавио је потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин на отварању научно-истраживачке станице Северни пол – 2015.

Иако криза у Украјини наставља да фокусира пажњу на западну границу Русије, Москва жели да експлоатише много уноснију награду дуж њених огромних северних пространстава: Арктичког круга. Топљење леда је отворило нове транзитне руте и открило претходно недоступне нафтне и минералне депозите. Суочавајући се са годином тешких економских притисака, обезбеђење енергетских резерви које се могу експлоатисати остаје врхунски приоритет за Москву.

Русија ће наредне године у подручју поларног круга који се сматра Арктиком формирати пук противваздушних ракетних система С-400 „Тријумф“, а потом је планирано и стационирање ракетне артиљеријске батерије „Панцир С1“.

Није изненађење да је Русија спремила своју војску за операције на Арктику боље него било која друга земља

С обзиром на глобално отопљавање и отапање леда, Арктик би могао да постане следеће велико поприште међународног сукоба. Руси претендују на велики део Арктика позивајући се на Конвенцију о праву мора из 1982.

Може ли Русија да задржи статус највећег светског произвођача нафте и амбициозног протагонисте нових петроистраживања ако се, према сопственим подацима, ослања на западну технологију у половини домаћих пројеката са уљним шкриљцима и 80 одсто радова на подводним налазиштима?

Арк­тик по­ла­ко, али си­гур­но за­у­зи­ма све ва­жни­је ме­сто у раз­ми­шља­њи­ма свет­ских стра­те­га и њи­хо­вом ви­ђе­њу раз­во­ја све­та на­ред­них де­це­ни­ја. Ве­ли­ка, не­ис­тра­же­на и не­дир­ну­та про­стран­ства, не­ис­пи­та­но, али не­сум­њи­во огром­но при­род­но бо­гат­ство, про­стран­ства ко­ја би мо­гла да по­ста­ну у бу­дућ­но­сти ве­о­ма ва­жни во­де­ни пу­те­ви за тран­спорт љу­ди и те­ре­та…

У новој војној доктрини Русије прецизираће се задаци армије у том делу света. Од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припада Русији

Министарство одбране Русије поставља сталну војну базу за Северну флоту на Новосибирским острвима, рекао је командант флоте Владимир Корољов, пише Глас Русије, а ово је потез којим Русија озваничава свој одлучан став да ће бранити Арктик који је у све већем фокусу као нови фронт који се отвара између Русије и Запада.

У случају сукоба Запада са Русијом, Арктичка зона може постати једна од главних попришта војних дејстава.

Путин је позвао руске експерте и дипломате да искористе успешно искуство одбране сваког дела континенталног гребена и акваторије Русије у Северном Леденом океану током медјународноправног утврђивања спољних граница, наводећи као пример 52.000 квадратних километара континенталног гребена у Охотском мору.

Руски председник Владимир Путин поздравио је данас прву испоруку нафте са платформе на Арктику.

Под руским Арктиком лежи око 106 милијарди тона нафте, а то је већи део свих арктичких залиха нафте и гаса, рекао је председник Руског савеза нафтно-гасних индустријалаца Павел Заваљниј на конференцији „Нафта и гас руског Арктика“.

Председник Русије, Владимир Путин изјавио је да наредна етапа припреме Оружаних снага Русије треба да обухвати развој борбеног састава групе у Арктичком региону.

Сасвим недавно руским медијима је протутњала сензационална новост – научници из Далекоисточног одељења Руске академије наука пронашли су у арктичким водама непознато биће заиста џиновских размера.

Тај монструм, каже научник, бацио се на уређај и почео да га дрма на разне стране. Након што су се подигли на површину на металном корпусу су биле видљиве огреботине и удубљена.

Развој инфраструктуре на Арктику ће постати један од првостепених задатака Русије. Ове године у том региону мора бити завршено формирање руских војних јединица. Размештање војног контингента није само питање националне безбедности, већ и решење економских, комуникационих, па чак и дипломатских проблема. Такав су став изнели учесници округлог стола «Арктик и интереси националне безбедности», одржаног у Москви.

И Русија и Кина су пажљиво проучавале крај Хладног рата, и начин на који је САД коначно поразила СССР банкротирајући га. Двадесет година касније, изгледа да Москва и Пекинг враћају услугу.

Руски енергетски гигант Гаспром саопштио је данас да је почео са израдом бушотина на нафтној платформи на Арктику, на коју је у септембру упало 30 активиста Гринписа, због чега су два месеца провели у затвору.

Прошлог септембра, амерички председник Барак Обама је доживео дипломатски и политички пораз, руски председник Путин га је својим рукама бацио на струњачу у сиријској кризи са њеним трагичним грађанским ратом који је однео стотине хиљада живота.