Подешавања / Settings

Аустроугарска је искористила почетак Првог светског рата за систематско чишћење Подриња од српског народа. Ван закона било „непоуздано становништво“. Формирано око 300 концентрационих логора

Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.

Историчар говори о моралној беди српске науке, духовном изумирању, важности традиције и моћи уверења: Волели бисмо нашу прошлост само да је довољно познајемо. Омаловажавање српске баштине почиње од 1918.

Мада је влада Јована Мариновића опасно клизила ка диктатури, захваљујући највише његовом министру полиције Аћиму Чумићу, велике силе су у почетку биле задовољне том владом.

Убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву третирало се у то време као и убиство било ког представника окупаторске војске. Треба истаћи да анексија Босне и Херцеговине није била призната од већине држава јер је спроведена против воље грађана Босне и Херцеговине и одлука Берлинског конгреса.

Како је познато, непосредни повод за избијање И светски рат је био сарајевски атентат. 28 јуна 1914. године 19-годишњи члан „Младе Босне“, Гаврило Принцип, убио је престолонаследника Франца-Фердинанда. Сарајевски атентат је изазвао велики одјек како у европској, тако и у руској штампи. Листови „Русские ведомости“ и „Русское слово“ детаљно описују догађаје, који су били увертира Првом светском рату.

Србија из времена Првог светског рата била је налик данашњем Ирану, где делови власти спонзоришу терористичке активности. Гаврило Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева.

Званична анексија Босне и Херцеговине задала је тежак ударац надама српског живља на тим просторима на политичко уједињење са својим народом у Србији и Црној Гори. Додељена аутономија БиХ није могла ни у најмањој степени да буде награда Србима за претрпљени удар, да не говоримо о веома скромним размерама самосталности, додељених покрајини.

Срби су вековима живели на граници светова на којој су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азија. Иако се појам „крајина“ односи на граничне територије уопште, у дугом периоду историје за Србе је крајина била пре свега граница два туђинска царства, Аустријског и Турског, у којима су с обе стране границе живели Срби.

Градоначелник Сарајева Иво Комшић потврдио је да су припреме за обележавање овог „светског догађаја“ под називом „Сарајево 2014“ увелико почеле, те да не разуме оспоравања из Бањалуке.

Британски министар иностраних послова сер Едвард Греј описао је документ као “најтежи ултиматум икад упућен једној држави од стране друге земље“.

Мало је људи који су у једној личности збрали толико тога колико је то успело Михајлу Пупину, који се знањем, тим “златним лествицама преко којих се иде у небеса” – како му је говорила мајка – успео у сам врх светске науке. А његова људска ширина ишла је укорак са научним достигнућима: човек математике и физике, најпре је био човек срца и душе, велики научник и велики добротвор истовремено.

Михајло Пупин је толико задужио Америку да су његовим именом назвали један од бродова ратне морнариц

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке.

На данашњи дан 1914. године Аустро-Угарска је упутила ултиматум Србији, захтевајући одговор у року од 48 часова, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд.

Многи су мислили да је Принцип једно дете, закључио је сажаљиво психијатар др Мартин Папенхајм, једини човек из спољњег света коме је 1916. дозвољено да уђе у тврђаву казамат Терезијенштат и разговара с атентатором на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда.

До сада се само стидљиво помињало да је Јосип Броз био аустријски каплар у Првом светском рату. Истина је да је он учествовао у походима најозлоглашеније аустроугарске 42. вражје дивизије и да је за учешће у рату против Србије добио унапређење.

Шта се крије иза најављених филмова о сарајевском атентату?

Како су Аустроугари покушали да пређу Дрину с Баном Јелачићем док их Брка није ухватио у потковицу која се и данас проучава као генијални маневар.

Вашингтон, Берлин и Брисел и даље Русију третирају као „другог“, а са Србијом покушавају да ураде оно што Аустро-Угарској није пошло за руком 1914. У октобру 1912. Балкански Савез – Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка – објавио је рат Османском царству. До маја 1913. турско присуство у Европи сведено је на мостобран у Тракији. […]