Подешавања / Settings

Александар Вучић и данас, као и дуже времена уназад „неартикулисано“ и у готово сваком јавном појављивању, тврдимо без познавања значења појмова које користи у својим монолозима, говори о успесима српске привреде, процентима раста друштвеног производа и побољшању квалитета живота њених грађана. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у техничкој Влади Зорана Михајловић, чак се усуђује да […]

Кад Вучић говори о БДП-у, изгледа да ни сами нисмо свесни колико смо богати. Зато се свим грађанима Србија то мора понављати по неколико пута на дан путем свих режимских испостава. Јер, сто пута поновљена лаж, постаје истина. Међутим, овде је у питању вређање нормалног расуђивања. Ево, о чему се заправо ради. Кад економисти говоре […]

Демократска странка Србије одговара узвраћајући питање мандатару:“ Да ли сте заборавили да је Србија 2005. имала раст БДП од 5,5% и осам пута већи од Немачке, а 2008. од 5,4% и четири ипо пута већи од Немачке?“ Нажалост, ово не значи да је привреда Србије тада била, а поготово да није сада,приближно успешна као Немачка. […]

Пентагон и Бела кућа замалопа ултимативно од свих чланица алијансе НАТО захтевају да се одбрамбени трошкови повећају на 2% националног БДП-а. Сада САД на заједничку одбрану троше више него 21 чланица Алијансе заједно. НАТО има 28 чланица. За повећање трошкова највише се тражи од покретача Европске уније – Немачке. Берлину се испоставља рачун на 31 […]

Да бих пластично објаснили стање у Европској Унији, најбоље је парафразирати професора Миодрага Зеца: „Да смо ушли у Европску Унију почетком деведесетих, када је Запад цветао, ишли бисмо на свадбено весеље. Сада, на жалост, идемо на бракоразводну парницу, или сахрану.“

Иако политичари већ годинама обећавају да је бољи живот ту иза ћошка, рачуница Фискалног савета каже да тешко можемо да „изађемо на зелену грану“ пре 2019. године.

Наш привредни систем је у фази „слободног пада“ и иде ка неконтролисаном хаосу, који последично може водити у даљу дезинтеграцију земље.

Како наводи, према ранијим пројекцијама Светске банке, вишкови су немедицинско особље, затим администрација у локалним самоуправама где је кумовало партијско запошљавање, али и просветни кадар, укључујући и наставнике.

Индустријска производња у еврозони још је увек 13,1% нижа у односу на врхунац који је доживела у априлу 2008. Међутим, посебно забрињавају најаве да је и најјача европска економија – Немачка – на путу према рецесији. Гардијан је немачки пут према рецесији сажео у 5 тачака:

„Ако вам је до морала, идите у цркву“, гласила је чувена изрека Зорана Ђинђића, а сада се нешто слично може чути и од Статистичке службе Европске уније, јер је после препоруке европским земљама да у свој привредни раст урачунају и допринос нарко-мафије и проституције, то објаснила речима да „статистика не мери морал“. А с обзиром да је недавно и Србија морала да усвоји ту препоруку, можемо захвалити Бриселу што је српски БДП порастао за један проценат, и то макар на папиру и макар на рачун мафијашког бизниса.

Међутим, упоредни подаци о запослености у прва два тромесечја ове године показују да је највише компликација у вези са обновом тржишта било код најјачих економија Европске уније.

Иако уопштена статистика девизних резерви света не представља тајну, ипак се она објављује изузетно ретко. Главни извори такве статистичке информације су Међународни монетарни фонд и Банка за међународне обрачуне.

Ван оквира добра и зла. За шта све нису спремни европски чиновници ради раста бруто-домаћег производа. Они предлажу да се код припрема података узима у обзир и сива економија. Све ће се узимати у обзир: и проституција, и дрога, и шверц. Све то није шала, кажу у Еврокомисији.

Али, у последње време све чешће се износи и аргумент да је заправо мир узрок економске стагнације.

Економски стручњаци се слажу око тога да Србију ове године очекује смањивање привреде, односно улазак у рецесију. Међутим, судећи по „генијалном“ рецепту ког су примениле неке водеће европске земље, чини се да сада постаје јасно на који ће начин и Србија својим приближавањем Европској унији моментално „ојачати“ своју привреду – за рачун дроге, проституције, шверца цигарета и кријумчарења алкохола.

„Чланице ОЕЦД су 2011. производиле 50 одсто светског БДП-а, у односу на 60 одсто из 2005, а велике економије у успону, Кина, Бразил, Индија, Индонезија, Русија и Јужноафричка Република, чиниле су око 30 одсто светског БДП-а у односу на 20 одсто из 2005”, наводи ОЕЦД.

Фактори за израчунавање индекса сиромаштва у анализи Института били су стопа инфлације, каматне стопе, стопа незапослености и стопа раста БДП-а.

Хрватска-двадесетосма чланица ЕУ, скоро годину дана по пуноправном чланству, ових дана суочава се с штрајковима синдиката и новим мерама штедње.

Овај последњи неолиберални удар на посрнулу хрватску привреду директно је погодио око 50 000 запослених који су према подацима из 2010 радили у хрватским бродоградилиштима.

За 12 година Путин је повећао буџет Русије 22 пута, војне расходе 30 пута, БДП – 12 пута (Русија је са 36-ог места по величини БДП скочила на шесто),