Подешавања / Settings

За политичке партије у Србији ни следећа година неће бити кризна. Предложеним буџетом, који је већ у скупштинској процедури, предвиђено је да се парламентарним партијама током 2014. подели више од 1,2 милијарде динара.

НИС ће у следећој години сигурно повећати инвестиције, али када је реч о приходима биће тешко сачувати досадашње резултате у овим економским условима, рекао генерални директор НИС-а Кирил Кравченко. Први човек НИС-а не очекује велике осцилације у цени нафтних деривата до краја године.

САД неизбежно срља у нову велику кризу, спољни дуг незаустављиво расте, а стручњаци упозоравају : 40 – их је опоравак уследио због Светског рата.

Велика економска криза, или велика рецесија како се све чешће назива, довела је до промена у осећању живота грађана на Западу. Будућност више није онако извесна и стабилна како је то раније изгледало. Уместо плитког тријумфализма који је доминирао од слома социјализма деведесетих година прошлог века, појавили су се дисфорија, страх, сумња и резигнација.

Секретаријат Скупштине муњевито смањио план буџета за следећу годину, који је и даље већи од понуде Министарства финансија. Одбор усвојио предлог да каса парламента буде „тешка“ 2,1 милијарду динара

За финансирање парламентарних странака из буџета се годишње издвајају милиони евра, али незваничнa партијска економија и даље остаје државна тајна број један

Мере које је Влада Србије предложила за спас су исте оне које се примењују већ 13 година по европским стандардима, од јавно-приватног партнерства, отказа, до пада животног стандарда и рупа у јавним финансијама.

Предложене економске мере немају никакве везе са подстицањем привредног развоја у Србији, већ само краткорочно крпе рупе у буџету који је пред банкротом и настављају стару праксу подршке свему што су интереси странаца у Србији.

Да ли би амерички финансијски крах био позитиван догађај за остатак света или би и остале силе повукао за собом, дајући главну реч оружју

Русија ће повећати годишње трошкове на нуклеарно оружје за више од 50 процената у наредне три године, објавио је у уторак парламентарни одбор за одбрану.

Најважнији догађај нове финансијске године је у томе, што је земља у њу ушла без државног буџета. Разлог је у изузетно јаким противречностима у вези са основним параметрима федералног буџета које постоје између Конгреса САД и председника државе, као и између демократа и републиканаца у самом Конгресу

На снагу је ступио престанак финансирања активности федералне владе, чиме ће бити погођен велики број грађана, пошто се процењује да ће на принудне одморе бити упућено више од 825 хиљада буџетских корисника

„Моја порука Конгресу је: ‘Немојте да угасите владу. Немојте да угасите економију. Донесите буџет на време. Платите наше рачуне на време'“.

Средства из буџета градова и општина троше се ненаменски и нерационално. Поједини градски челници су буџетским парама поправљали зубе, сређивали фризуре или огромне суме издвајали за гостовања естрадних уметника.

Поскупљење хране, комуналија, огрева, припрема деце за школу и додатни издаци за зимницу опетерећују ионако истањене новчанике. Због традиционалног ценовног удара у септембру, многи грађани јесен дочекују са посебном зебњом.

Предлог СПС-а да будући министар културе и информисања буде директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, већина радника у културни оценила је позитивно. Председник Владе Ивица Дачић данас ће одлучити да ли прихвата услове Тасовца под којима ће он, како каже, једино доћи на понуђену позицију. Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а, изјавио је да је буџет за културу толико мали да би Тасовац ту мало шта могао да уради.

Са намером дасе нествара отпор код грађана Србије због исказивања незадовољства ратара који се увек завршавају блокадом путева а самим тим долази до великих непријатности како за учеснике протеста тако и за недужне грађане на састанку У.О.

Како сајт nezvanicno.info на свом порталу доноси, ХААРП програм је званичан пројекат агенције DARPA и Министарство одбране САД.

Почетком јула 2013.године Литванија је преузела шестомесечно председавање ЕУ. Тим поводом, у српским медијима је објављено неколико интервјуа (на ударним местима) са литванским званичницима.

Због изузетно великог незадовољства пољопривредника откупном ценом пшенице која се креће чак од 14,50 динара по килограму до 16 ,50 динара пољопривредници Банатске Асоцијације су на ванредној седници У.О. у Банатском Новом Селу донели одлуку да пољопривредници пођу у четвртак 18.07 у 10 часова ка влади Србије.