Подешавања / Settings

Серија “Равна гора” у десет приказаних епизода обухватила је догађаје у Југославији у распону од око четрдесетак дана у априлу и мају 1941.

После више месеци беса, ломљења табли са ћирилицом и сукоба са полицијом, “Стожер (штаб) за обрану хрватског Вуковара” променио је тактику и решио да помоћу референдума грађана Хрватске спречи постављање двојезичних табли у Вуковару. У граду “посебног пијетета”, као што је он, такве табле могле би се поставити само ако у њему живи више од 50% Срба, а што је постотак који српска мањина не може да достигне.

Шира јавност у Србији, а, како се чини, и наши лингвисти и надлежно Министарство просвете нису приметили појаву новог језика на територији наше републике. Он је настао на тај начин што су његови “творци” дали ново име српском језику, те је тако од српског, као што се већ много раније десило и са хрватским, а у новије време и са црногорским и бошњачким, настао нови језик – босански.

Г. Гвидо Вестервеле, немачки министар спољних послова, боравио је у Београду 19. маја у својству гласника. Донео је већ одраније добро познату поруку: да Србија не може да очекује добијање датума за преговоре.

У овим судбоносним или “судбоносним” данима, када јавност у Србији са свих страна непрестано плаше очекиваним и злослутним исходом преговора у Бриселу, можда је реаговање председника Владе на поруку Српске православне цркве остало недовољно запажено.

Иако је проценат српског становништва у Хрватској данас четири пута мањи од времена када је Фрањо Туђман за Србе говорио да су “реметилаћки фактор”, изгледа да га део Хрвата и данас доживљава на сличан начин. Овакав закључак стиче се после хајке која се ових дана води против Срба у Хрватској, а за коју се тешко може рећи да је спонтана.

Александар Вучић не само да одређује ко је сумњив и кога треба привести иследнику због превара и корупције или именује кривце за вишак афлатоксина у млеку, већ има и друга задужења.