Подешавања / Settings

Српска јавност треба да захтева, у духу нове културне политике у Новом Саду, још веће промене у култури на републичком нивоу

Какве би могле да буду последице несмотрене приватизације Телекома Србије по српске националне интересе?

Ових дана са бројних европских адреса стиже порука: „Србија је заслужила датум почетка преговора са ЕУ“. Но, такве речи нам још нису упућене из Берлина, који има највећу тежину. То, с разлогом, код многих генерише страхове да ће нам поново измаћи карта за (предворје) ЕУ, односно да ће за нас, непринципијелно, по ко зна који пут скочити њена цена, тако што ће нам бити испоручени неки нови услови.

„Ништа није опасније од утицаја личних интереса на националне послове“.
(Ж. Ж. Русо)

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, оценио је, у изјави датој агенцији БЕТА, да иако митинг у Новом Саду није имао ону масовност и енергију какву су организатори очекивали, ипак је показао да се расположење мења у правцу слабљења покрајинске власти.

Док слушам изјаве разних наших анационалних „модерниста“ – запитам се ко је овде луд? Да ли они мисле да смо то ми, огромна већина грађана Србије, којима је наша држава битнија од „права“ геј популације у Зимбабвеу, сагледавања историје употребе зеленог чаја па и еколошких проблема у Гвателмали?

Бизнисмени који су финансирали партије никада нису спремни да прецизно кажу коме су све и колико дали, а још мање шта су за узврат добили, и никада не причају у којим су још политичким процесима учествовали.

Ивица Дачић је, после дужег времена, почео да говори истину. Тачно је констатовао да „споразум са Приштином није ни на видику, али проблеми јесу“. Други речима, да је Србија учинила све могуће и немогуће уступке, док се Приштина готово уопште није померила са својих пређашњих позиција

Пре него што се на удару његове „антикорупционе машинерије“ од 300 људи нашао бивши министар и бивши председник Скупштине Србије Оливер Дулић, први потпредседник Владе Александар Вучић у једном интервјуу је био неочекивано отворен и директан. Рекао је и ово:„Видим да је (министар саобраћаја Милутин) Мркоњић незадовољан овим што радим, а претпостављам и (премијер Ивица) […]