Подешавања / Settings

Позив на јавни линч уз додатно спиновање јавности против легендарних ратних команданата, у функцији наставка специјалног рата против Републике Српске.

Нема свакако ни једне једине особе, од нас више од петнаест хиљада који смо учествовали у антинато протесту данас у Београду, који са скупа није отишао са дубоким утиском узвишености и поноса. Одавно Београд није имао величанственији и часнији скуп, од овог испред Председништва у Пионирском парку и шетње која је потом следила.

Телевизија Херцег у Требињу је најјача регионална телевизија не само у Херцеговини српској, већ и у читавом јужном делу Републике Српске, а гледа се и у Црној Гори. Једна од њених гледанијих емисија је Наш гост где директор и главни уредник ТВ Херцег Зоран Гргуревић сат времена разговара са одабраним гостом из друштвено-политичке сфере.

Предстојећи избори, укључујући и парламентарне, који су најављени, велики су изазов за Србију, а због њене важности и за српски фактор у целини.

У овој емисији највише речи је о рату у Сирији, потом мигрантском таласу који запљускује Европу, али иде преко Балкана и наших простора, исламистима на Балкану, пре свега везаним за Албанију, Косово, Босну, геополитичка питања и др.

Др Драган Петровић ће у суботу 30 јануара са почетком од 17 часова одржати трибину у Пландишту, Културни центар, на тему «Мултиполарни свет и Балкан данас», а на исту тему тог дана и трибину у Вршцу, хотел Србија, велика сала од 20 часова. За обе трибине организатор је удружење Част отаџбине.

Јасно је и од раније да режим и тзв. „жута“ опозиција (парламентарна у исто време) настављају концепцијски Постоктобарску есенцију, која само лоше ствари надаље може донети за земљу, већ прилично рањену и раубовану применом промашеног макроекономског неолибералног модела, са демографским минусом који се продубљује сваке године, са антисоцијалном политиком, потом предајом чак и севера Косова, мигрантским понором, напуштањем државотворне подршке српској ствари у Црној Гори, али и Републици Српској који су пред великим искушењима, затим следеће године се отвара могућност да у правцу даљег некритичког пузања ка ЕУ и директне продаје (преосталог) земљишта странцима и др.

У Француској, на унутрашњем плану, јасан је и евидентан пораст и јачање антиглобалистичких снага, потом снага које се залажу за сувереност земље и традиционални пол Пете републике овековечен у Шарлу Де Голу. Парадокс је да је управо Марин Ле Пен, са Националним фронтом, најближа неодеголистичком наслеђу, а не толико, рецимо, сама неодеголистичка странка УМП и њени челници Саркози, Копе и Филон?!

Патриотска опозиција треба да максимизира своје могућности, пре свега да настави са уједињавањем. Од пресудног значаја је да у Патриотски блок буде укључена странка која дели сва политичка стратешка уверења са њим, а то је Српска народна партија Ненада Поповића, која последњих месеци потпуно има исту политику и у пракси.

У сваком случају јасно је да је потенцијални улазак Црне Горе у НАТО један дужи процес, који се свакако неће решавати са постојећом (одлазећом) владом, и како то безмало сви у опозицији истичу, постоји потреба за демократски спроведеним референдумом по том питању и у слободној атмосфери.

У медијској сфери Постоктобарска Србија, а нарочито период власти СНС и Александра Вучића одликује изразита блокада медија. Због есенције владајућих режима који по свим битним питањима (економија, државна питања, социјална, култура и др.) раде под патронатом Србима најненаклоњенијих сила (САД, Британије и делом Немачке), дакле власти најблаже речено запостављају националне интересе, систем медија не може и не сме да се на професионалан и адекватан начин бави најважнијим питањима државе и друштва.

Који су мотиви Турске да сруши руски авион изнад Сирије? Како су историјски односи између Русије и Турске утицали на њихове односе данас? Како је Русија на крају И светског рата, због револуције, изгубила значајне територије? Шта је био кључни циљ руске геополитике у И светском рату?

На новоотвореном Другом програму државне телевизије Републике Српске – РТРС Плус једна од најатрактивнијих емисија са политиколошко-стручном тематиком је Бесједник. У њој три еминентна госта, од којих један има улогу уредника и координатора емисије, обрађују тему у једносатној емисији. Овога пута тема је била Положај српског народа на Балкану у историјској и савременој равни.

Заправо, данашњу политичку сцену у Србији можемо поделити на три доста велике и међусобно прилично јасно дефинисане и размеђене групације странака и политичких субјеката.

Велики миграциони таласи са Блиског истока, преплављују европски континент током 2015. календарске године. Зашто је баш сада дошло до овако тектонског померања миграната са Блиског истока баш ка Европи?

Сав овај несумљиви капитал ДФ ненасилног отпора и изграђеног заједништва у оквиру фронта (упркос одређеним програмским разликама, посебно по питњу ПЗП) је на неки начин добио велики изазов позивницом коју је Црна Гора добила 2 децембра од НАТО.

У интервјуу за КМ новине др Драган Петровић је детаљно анализирао Бриселски споразум, као и његове даље елементе разраде и операционализације у ових две и по године.

Ако се мање више можемо сложити да данашњу политичку сцену у Србији чине три прилично омеђене групације странака онда да видимо шта се током ове јесени одвија са патриотском опозицијом.

Уосталом, Турска врло добро зна из историјских искустава ко је у тим сукобима извлачио дебљи крај, јер када би се чак и десио неки изузетак попут Кримског рата, када би се привремено уз помоћ неких западних и других сила и одржао статгус кво, или чак остварио привремени поен за Турску у том одмеравњу снага, следили су нови сукоби попут Велике источне кризе, где би Русија и њени савезници тријумфовали.

Емисија је нарочито добила на полемичком карактеру у делу који се односио на кризу у Црној Гори, а супротстављена мишљења су била изражена и када је у питању унутрашња политичка сцена у Србији.