Подешавања / Settings

Ја сам један од добитника овогодишње Нобелове награде за економске науке, што ме чини свесним критика награде оних који тврде, да економија – за разлику од хемије, физике, или медицине, за које се Нобелова награда такође додељује – није наука. Јесу ли у праву?

Усред афере о прислушкивању, неочекивани заокрет Обамине владе према економској политици главне европске силе

Догађаји у Кини не могу остати незапажени: ипак се ради о највећој економији света (званичне цифре ММФ не узимамо озбиљно)! Међутим, у последње време у тој земљи очигледно су означене економске тешкоће које су се, наравно, одразиле на политику државног руководства.

Oд француских револуционара, просветитеља и масона 18-тог и 19-тог века шири се кроз европски систем образовања све до наших дана једна огромна лаж о европском средњевековљу.

Недавна најава холандске владе да ће држава благостања на неодређено време бити замењена “партиципативним, тј. друштвом учешћа”, могла би да буде вест године – или барем то заслужује да буде.

Заједнички именитељи поменуте три приватизације су поменути Жанко Чадо и Марк Рич, контроверзни бизнисмен из САД, повезан са нелегалном трговином нафтом, ЦИА и Мосадом. Док је са биографијом Жанка Чада, балканског краља „оф-шор“ послова, српска јавност делимично упозната, име његовог америчког партнера, преминулог 26. јуна ове године, потпуна је непознаница.

Плате у јавном скетору веће су за 30 одсто од оних у приватном сектору. Још нема тачних податаке о броју запослених у јавном сектору, али се процењује да се он креће креће између 660.000 и 700.000 људи. фасцинантно је да ни ми као послодавац, нити грађани, не знамо колико је тачно запослених.

„Нудим господину Вучићу да о томе и свим осталим темама коjе покреће када насупрот њега не седи нико из опозициjе, разговарамо на било коjоj телевизиjи у било ком термину коjи он одабере“ поручио jе Ђилас.

Један је да се враћају страри скупи кредити, а други је да се тај новац пласира у привреду по повољнијим условима како би се покренула производња и како би и грађани осетили ефекте.

„Моја порука Конгресу је: ‘Немојте да угасите владу. Немојте да угасите економију. Донесите буџет на време. Платите наше рачуне на време'“.

Што се тиче економских показатеља Мађарске, чак званична агенција ЕУ Еуростат била је приморана да констатује да је земља изашла из рецесије, влада успева да држи буџетски дефицит у оквиру 3 одсто бруто-домаћег производа, што иначе тражи ЕУ, док се крајем ове године очекује обнављање стабилног економског раста.

Античка пословица која каже: „Кога богови желе да униште, прво му одузму памет“, опомињала је генерацијама на разборитост и мудрост. Но данас, судећи по размерама економског уништења и пропасти, можемо да закључимо: или су богови веома љути или данашња економија подразумева сиромаштво као обавезан стандард.

У српској јавности већ неколико недеља учестало се помиње ангажовање страних, или стручњака домаћег порекла, у улози саветника, па чак и министара у реконструисаној влади Дачић-Вучић.

Зашто је седамдесетогодишњи Београђанин који шест месеци није подизао пензију морао да тражи помоћ повереника.

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић најавио је да до краја године, уз знање и ангажовање великог броја људи, страних и домаћих стручњака, можемо да направимо план – шта је то што у наредних 10 година морамо и можемо да урадимо.

Уколико двадесетдеветогодишњи Нишлија Лазар Крстић заиста дође из Америке за министра финансија, како се увелико пише, упутно би било да претходно проучи радну биографију Божидара Ђелића, кога су, такође, пре 13 година ковали у звезде. Како су громогласно најављивали долазак младог српско-француског експерта у постмилошевићевску Србију и са симпатијама говорили о њему као министру финансија у влади Зорана Ђинђића, медији су га можда са још већим интензитетом касније „провлачили кроз блато”.

Са два милиона становника, отприлике милион и по плодних хектара и изузетно развијеном индустријом, Војводина је, некада, с правом означавана као локомотива развоја српске привреде.

Запад напушта Босну, тако да Република Српска може да буде сломљена само вољом власти у Београду и Бањалуци

Србија на апаратима за вештачко дисање нема капацитет да издржи харање још једног економског мародера

Доласком Маргарет Тачер, „челичне лејди“, у Великој Британији је дошло до епохалне смене: државу благостања заменило је неолиберално друштво трке за профитом. Уследили су откази, масовни штрајкови, социјални немири и неконтролисани прилив стране радне снаге. Тако је почињало економско доба које се завршава на наше очи светском економском кризом. Александар Вучић, према писању у европске послове упућеног „Данаса“, је разговарао „са двојицом угледних британских политичара и стручњака, Стивеном Бајерсом и Питером Лилијем, о могућности да буду његови саветници за привреду”. Поменути „стручњаци“ су били министри у Владама Маргарет Тачер и Тонија Блера (дакле, ратовали против Србије).