Подешавања / Settings

Свако ко буде очекивао да ће се нешто поправити у популационој политици за наредних пар година је у тешкој заблуди, каже др Владимир Никитовић, виши сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду. У последњих двадесетак година доношене су разне стратегије за сузбијање беле куге у Србији, али је њихов учинак био раван […]

Гледајући уопштено, опасно је користити Ротшилдово име у данашње време, јер можете бити оптужени за заверу. Више нисам сигуран да тај човек уопште постоји. Тачније, мислим да он нема права ни да каже нешто друго од онога што се од њега очекује у складу са имиџом који је за њега створен. Али, у сваком случају,  […]

Прве три недеље 2016. године показале су се за учеснике финансијског тржишта разочаравајућим — ово је био најгори почетак године у последњих неколико деценија. Анализа фактора који утичу на глобалну економију показују да се очекује велика рецесија, пише „Дојче виртшафтс нахрихтен“.

Британија је једно „сиромашно хиљадугодишње царство“ у коме не „царује другарство“ већ сиротињске монархије.

Најмлађа чланица ЕУ, Хрватска је, поред Грчке, највећи повод за забринутост Уније, оцењује бечки дневник „Кронен цајтунг“ указујући на кризу у Хрватској.

ОНЕМОГУЋАВАЊЕ домаћих произвођача да учествују у реализација пројекта „ЕПС Метеринг”, чији је део набавка мерне инфраструктуре, само је један од бројних доказа да актуелна Влада води потпуно погрешну економску политику.

„Ја могу да понудим најмање два веома оштра модела о којима ће се причати у свим деловима света. Али наглашавам, нећете моћи да их издржите“, изјавио је Лукашенко.

Победа странке „Сириза“ на јучерашњим грчким изборима међу Србима је дочекана са мешавином наде – да ће се Алексис Ципрас можда усудити да пркоси Бриселу и Берлину – и опреза, јер би се врло лако могло десити да и ова странка буде само још један тројански коњ Атлантске Империје. Повод за потоњи осећај сигурно је и непријатељски став Сиризе према Цркви. С друге стране, Ципрасову победу су поздравили суверенисти широм Европе – међу којима су и „десничари“ попут Марин ле Пен.

Грчку већ пет дугих, бескрајних година гуши веома снажна економска криза. Као и Аргентина одмах после диктатуре, тако се и Грчка показала као ревностан студент Међународног монетарног фонда, спремна да испуни све његове захтеве и економске рецепте.

Стручњаци Светске банке очекују да ће Србија наредне године бити једина држава у региони која ће забележити пад бруто домаћег производа. Вучић све време тврди супротно.

За индустрију која очајнички тражи тржиште то би била сјајна прилика. Велики ратови се припремају набрзину – производи се оно што је предвиђено за уништење, државе купују те производе и рефинансирају трошкове кроз пљачку. Уколико изгубе рат, наступају швајцарске банке.

Бивши помоћник секретара Трезора [САД], др Пол Крејг Робертс, сматра да је пад руске рубље искључиво америчко масло.

Свет и даље слепо верује у фосилна горива. Русија је један од највећих светских произвођача енергената и недавно је објавила да више неће трговати енергентима коришћењем америчког долара већ у рубљама и валутама партнера са којима тргује. У ствари, ово правило се односи на укупне трговинске односе Русије. Русија и Кина одвајају своје економије од западног финансијског система. Као потврду својих намера, јула 2014. руски „Гаспром“ је закључио са кинеским партнерима посао вредан 400 милијарди, а у новембру нешто мањи, оба изражена у рубљама и јуану.

Бирократија ЕУ је остала верна себи и пред лицем нове рецесије у зони евра.

Председника Папуљаса не слушају ни премијер Самарас ни опозиција. – Влада покушава на све начине да Грчку ослободи туторства поверилаца.

Постоје тренуци у историји када се чини да лудило незауставиво јуриша, да се све отима контроли, да нека скривена рука гура свет у пропаст и да се хаосу не може стати на пут. Тријумф зла и лудости се увек јасније види у ретроспективи, увек онда када је превише касно.

Критике на рачун Немачке економске политике су биле врло гласне у Француској – али влада те земље је капитулирала пред кризом. Неки немачки коментатори бране политику Берлина – неки је ипак доводе у питање.

Део америчког Средњег Запада и Источне обале – који је деценијама био познат под називом „Фабрички појас” – економски пропада јер су САД од 2001. године изгубиле више од 56.000 фабрика.

Криза у Грчкој веома погађа средњу класу. Чак и у добростојећим градским четвртима у Атини, организује се прикупљање и подела помоћи онима којима је потребна.

Европска унија водила је тешку борбу против незапослености у 2013. години. Критичари би рекли да је било много састанчења, премало новца и помало мудровања. Упркос напорима европских политичара, млади људи и даље имају веома слабе шансе да нађу посао.