Подешавања / Settings

ЛУKСEMБУРГ – Шефови дипломатиjа EУ започели су данас у Луксембургу разговоре са земљама кандидатима Србиjом, Црном Гором, Mакедониjом, Aлбаниjом и Tурском о избегличкоj кризи.

Виктор Орбан предводи европски отпор инвазији с југа – Мађари, људи с кичмом, могу да буду поносни што имају таквог вођу.

Критика блаженопочившег патријарха Павла: “Будимо људи, иако смо Срби“, била је много тешка. Божански тешка за нас грешне. Или, да будемо коректни, тешка за православни део грађана ове земље. Можда смо се мало тргли после тог упозорења… Можда и нисмо…

Никаквог „побољшавања услова за младе“ ту неће бити, већ ће се уз помоћ позамашног новца правити регионална мрежа „младих лидера“, преко које ће се они упознавати, координирати своје акције и спремати за неко будуће време.

Европска унија вероватно неће у скорије време напустити Шенгенски споразум, наводи се у анализи америчког Стратфора, који међутим предвиђа да ће бити извршена његова реформа у правцу поновног јачања граничних контрола.

Нас су називали разним именима. Онда смо почели да верујемо да је све то истина, па смо помислили да смо стварно овакви и онакви, да не ваљамо ни за ово ни за оно, да смо, просто, осуђени на пропаст баш такви какви смо. Епилог, међутим, не зависи од онога шта други мисле о нама, већ од онога шта урадимо са оним што имамо. Прича о нашој кошаркашкој репрезентацији није зато прича о неким тамо „орловима“ који су прича за себе. То је права прича о – свима нама.

Франсоа Оланд и Ангела Меркел донели су одлуку о иницијативи везаној за ситуацију са избеглицама које покушавају да стигну до Европе. Након драматичних догађаја уследиле су трагедије. Од почетка године, хиљаде жртава је изгубило животе. Европска унија мора да реагује одлучно и у складу са својим вредностим

Велика криза куца на врата: Наша држава неће имати где даље да их пошаље, јер споразум о реадмисији који то омогућава потписали смо само са суседном Бугарском, одакле долази најмањи број избеглица.

Грађани све мање деле Вучићев и Дачићев евроентузијазам. Умор од чекања да отворимо прво поглавље помешан са суровошћу Меркелове и Шојблеа према Грчкој и неспособношћу Брисела да нађе решење за избегличку кризу узима данак.

Косово и Албанија имаће заједничке објекте царине и пратећих служби на граници Србије и Албаније код прелаза Врбница, наводи приштински лист Коха диторе.

Признавање независности Косова и испуњавање свих других захтева Брисела и Вашингтона супротних интересима Србије, међу којима је и изградња саобраћајница према Албанији, као и пузеће увлачење Србије у НАТО – то политика је ове Владе којој треба стати на пут.

Стотине бесних миграната је демонстрирало испред источне железничке станица у Будимпешти у уторак, тражећи да им се дозволи да путују на Немачку.

„A ми нисмо суицидан народ, већ народ који жели са свима добре односе“, закључио је Дачић.

Сада, када смо добили и посебан споразум о ЗСО, можемо још једном да кажемо да ту нема ничег од онога у шта званичници на челу са премијером покушавају да убеде домаћу јавност. Да кренемо редом.

Београд – Помирљиви тонови српског и албанског премијера Александра Вучића и Едија Раме пред ТВ камерама у Бечу уследили су после низа озбиљних размирица и последица су притисака Запада и нове политике САД и Немачке да се из ере сукоба закорачи у фазу братства и јединства.

ПРИШТИНА – Приштински лист „Газета Експрес“ је објавиo текст у којем истиче да ће процес признавања Косова од стране српских власти отпочети 18. децембра.

Очигледно очекује да га поново погладе по глави и потапшу по рамену уз похвале његовом „реформском“ курсу. Можда му и баце још коју коску за верност „европским вредностима“.

Након што је пао Берлински зид 1989., неко време се чинило да су граничне ограде и баријере ствар прошлости у Европи. Многи на континенту су се надали да наступа нова ера интеграције и отварања.. То се није десило. Уместо тога, разни притисци су довели Европу да прихвати пројекте за изградњ зидова којима би се и Донлад Трамп поносио.

Све што од нас траже мигранти је да у миру и без великих компликацију прођу ка намераваном крајњем одредишту. Зашто би им одмагали у томе? Опасности се крију на другим странама и о томе треба размишљати.

Када се у међународним односима појави неки велики проблем, често се говори да треба решавати узроке који су до њега довели, а да последице не треба да буду приоритет. У случају избегличке кризе која потреса не само Европу то није могуће.