Подешавања / Settings

Поред нове политичке ситуације настале победом Сиризе у Грчкој, постоје и додатни проблеми који потресају Евроску унију, а тичу се Француске, Немачке, Велике Британије, али и мањих чланица као што су Мађарска, Словачка, Чешка,Словенија.

Но, за САД и ЕУ, ни ова „победа“ очигледно није довољна, и њихов притисак на Русију се наставља. Током посете Анкари, 17.3.2015, европски комесар за енергетику Марош Шефчович изјавио је да „било каква одлука о градњи гасовода за транспорт руског гаса преко Турске мора бити донета у консултацијама са ЕУ и не сме кршити постојеће законске обавезе“, а уз то „изразио забринутост због потенцијалног укидања постојећих рута преко Украјине, у корист предложеног гасовода Турски ток“.

Са хришћанством на самрти и патриотизмом жигосаним као неофашизам, није чудо да Европа није пронашла уједињујући принцип

Грчка борба за солвентност и опстанак у еврозони све више почиње да личи на ход по танкој жици. Иза кулиса сукоба Берлина и Атине, дипломатске игре су увелико у току.

Какви су односи Загреба и Берлина, где је Хрватска данас, две године након уласка у ЕУ и како ће та земља решавати спорна питања са Србијом? О томе, уочи посете Немачкој, за Deutsche Welle говори нова председница Хрватске.

sanda ivic

Обраћање председнице Демократске странке Србије др Санде Рашковић Ивић у Државној Думи Руске Федерације на тему Европа и Русија-коме је користан отказ од стратешког партнерства:

Берлин – Грчка влада стрепи да ће државна каса већ крајем месеца бити празна, тврди немачки дневник „Франкфуртер Алгемајне цајтунг“ (ФАЗ).

„Интереси Исланда су боље задовољени изван ЕУ”, службени је став Рејкјавика. Како ће сада реаговати ЕУ? Шта ако се Велика Британија на референдуму одлучи за излазак из уније?

Европски политичари већ неко време говоре о „информационо-медијском рату“ поводом украјинске кризе, а у Европском парламенту је била чак и једна јавна расправа на ту тему. Ствари ће изгледа бити крунисане званичном декларацијом ЕУ.

Нема ничег глупљег и опаснијег од тога да се са неким прво удружиш, уортачиш, вежеш своју судбину за његову, а тек после тога да сазнајеш са ким имаш посла.

Откуда наслов текста прво на енглеском, а затим превод на српски језик? Одговор је врло једноставан – да бисмо били у евроатлантском тренду и њиховим „вредностима“, у складу са последњом степеницом до пуноправног чланства у НАТО, која се назива Individual Partnership Action Plan – IPAP (Индивидуални акциони план партнерства – ИПАП)[1]. Односно вешћу која је последњих дана узбуркала српску интелектуалну и свеколику јавност.

Ако Грчка буде приморана да напусти еврозону следеће ће бити Шпанија и Италија, изјавио је грчки министар одбране Панос Каменос у интервјуу немачком Билду.

Међутим, оставимо ли по страни реторику и револуционарни фолклор Ципраса и Вароуфакиса и њихових колега из странке, чињеница је да они до сада нису испунили готово ниједно обећање.

У недостатку економски видљивих аргумената у ери после финансијског и економског краха (2008), ЕУ-атлантски лобисти се труде да Србији објасне разлоге зашто је ЕУропа пут „без алтернативе“.

Тежња Грчке да развија односе са Русијом последица је држања према њој Европске уније – оценила је британска телевизија ББЦ.

Економије замаља Европске уније се крећу не само различитим брзинама, већ и различитим правцима, и какво год да буде решење за грчку кризу, која је заправо криза целе Еврозоне, оно неће бити славно. Пут у ЕУ, просто, води државу у дужничко ропство – истакао је професор са Института за глобалне студије Универзитета у Женеви др Мирослав Јовановић на предавању „ЕУ и Грчка – пут или странпутица и поуке за Србију“, које је организовала САНУ заједно са Одељењем друштвених наука и Одбором за економске науке.

Српска народна партија (СНП) оценила је данас да Србија треба да следи пример Исланда који је повукао захтев за пријем у Европску унију.

Исланд је данас објавио да повлачи кандидатуру за чланство у ЕУ, наводи агенција Франс прес.
Министар спољних полова Ислинда Гунар Браги Свеинсон обавестио је Европску комисију о одлуци његове земље да повуче своју апликацију.

Министри унутрашњих послова земаља Европске уније данас су у Бриселу донели одлуку о знатно строжој контроли исправа путника на границама ЕУ и уласка у зону Шенгена, у циљу сузбијања теоризма и појачаног прилива илеганих имиграната, у последње време и са Западног Балкана и нарочито самопроглашеног Косова.

Посланица Европског парламента и известилац за Косово Улрике Луначек заложила се данас да се грађанима Косова што пре одобри визна либерализација и позвала чланице ЕУ које нису признале независност Косова да промене политику.