Подешавања / Settings

Председник НДП-а Драган Чавић рекао је да Република Српска мора да прихвати пројекат за помоћ Европске уније, јер ће, у противном, нашкодити грађанима.

Судећи по нацрту резолуције која би ускоро требало да се нађе пред Спољнополитичким комитетом Европског парламента, Србији се сугерише да по угледу на остале Европљане уведе санкције Русији, уз изражено жаљење што то већ није урадила до сада.

Сенку на велике подухвате херојске владе бацила је једна алтернативна мрежа под потпуно несрпским акронимом БИРН с којом „Време“ радо сарађује јер људи се труде – уз подршку из иностранства, сличних или чак истих извора из којих паре добија и РТС, да узмемо то само као пример – да нам осветле неке затамњене детаље свенародног живота и пословања нове тајкунске класе.

Шеф Комитета за спољне послове Државне думе Алексеј Пушков, на свом Твитер профилу оценио је као „чудну“ логику наметања санкција Русији.

Управо Грчка, последњих година, била је главни полигон антикризне стратегије Европске комисије и ЕЦБ. 2010. године ЕУ је издвојила Атини кредит у висини од 110 милијарди евра, а у наредне две године био је формиран нови пакет помоћи у укупној вредности од 130 милијарди евра.

Највећа асоцијација Јевреја у ЕУ затражила је од Брисела да Јеврејима буде дозвољено да носе оружје како би могли да заштите своје заједнице. Овакав захтев уследио је након напада исламских екстремиста у Паризу, на магазин “Шарли Ебдо“.

Европски парламент је на данашњој седници донео Резолуцију којом позива чланице ЕУ да наоружавају Украјину.

Уколико желите мултикултурално друштво, у коме нема нетрпељивости и насиља између разних култура, морате да избегавате теме које некога провоцирају. Постоје јасне границе слободе изражавања, и оне се налазе тамо где почиње угрожавање осећања другога.

Недавно спроведена анкета немачке агенције “YоуGоv”, за “ZEIT ОNLINE“, приказала је, да 47 одсто испитаника подржава тезу да медији извештавају једнострано док 40 одсто вјерује да извјештавају објективно и независно.

Период 2001-2002. био је преломан за тзв. реорганизацију, односно, рационализацију и реформу одбране а, у пракси, то је био почетак разбијања Војске Југославије.

Прошле недеље дански министар иностраних послова Мартин Лидегорд изнео је предлог Велике Британије, Данске, Литваније и Естоније да се у ЕУ формира, као противтежа руским медијима, телевизијски канал на руском језику за рускофонске становнике Европе и оне који живе ван њених граница.

Ако Европска унија покушава од српског премијера да направи „потрчка, послушника и марионету“, те ако Брисел плаћа „лажове који клевећу српску Владу“ и третира Србију као „врећу за ударање“, а то су све дословни изрази који су се могли чути у досадашњем току српско-европског вербалног сукоба, онда свако даље заклињање српских званичника на беспоговорну верност европским интеграцијама вероватно представља врхунски израз мазохизма који заслужује детаљну анализу.

Свет је на рубу Трећег светског рата. Три велика антагониста, Русија, Кина и САД све мање причају и све се више спремају да закораче у рат.
Догађаји који су довели до Првог светског рата се догађају на готово исти начин као и пре сто година. Међутим, овај пут животе неће изгубити милиони, већ милијарде.

Грађани Аустрије ће ове године имати прилике да се изјасне о иступању земље из ЕУ.

Хрватска је први пут у историји изабрала жену за председника. Раније министар иностраних послова земље и помоћник генералног секретара НАТО-а, Колинда Грабар-Китаровић са минималном предношћу победила је Иву Јосиповића, који се кандидовао за други мандат.

Питамо председника Владе одакле му право да јавно нуди своју оставку бирократама ЕУ, а не сопственом народу?

Министар је, такође, додао и да ће Москва тражити од Запада да спречи покушај решења конфликта војним путем.

Проблем слободе или неслободе српских медија букнуо је на старту нове године као врела тема у хладним данима, уводећи премијера Александра Вучића у прави мали рат са Европском унијом. Лавину јавних препуцавања покренула је Вучићева оптужба да су новинари Балканске истраживачке мреже БИРН од шефа делегације Европске уније у Србији Мајкла Девенпорта и од Уније „добили паре“ да би писали неистине.

Та могућност, према његовим речима, између осталог отворена је и зато што Србија за разлику од више ситуација у последњих сто година сада није у епицентру светске кризе.

Последње изјаве Алексиса Ципраса, скоро сигурног победника на предстојећим изборима у Грчкој, од којих су неке дате и током његове недавне посете Србији, подстакле су европске званичнике да оголе истину која гласи да после добровољног уласка у спиралу евроинтеграција не постоји могућност накнадне памети, јер како дословно рекоше из Брисела: „То је неопозиво“.