Подешавања / Settings

Европска је „демократија“ очигледно демократија великих, којој се остали имају беспоговорно покорити.

Лидерка француске десничарске странке Национални фронт Марин Ле Пен обећала је да ће учинити све што је у њеној моћи да ЕУ пропадне.

„РС је показала и у овим тешким годинама свог живота да је била исправна одлука у времену у којем се српски народ нашао разједињен и поцепан различитим границама“, рекао је Додик нагласивши да грађани РС желе да она буде део савремене цивилизације, савремених тенденција и да се креће ка интеграцијама, као што је ЕУ.

Чланак о Мајдану, забрањен у украјинској „Комсомолској Правди“.

Опште је познато да српска држава трпи разноразна условљавања од моћних западних земаља на свом путу ка чланству у ЕУ, али је најновије да су се уочи обележавања стогодишњице Првог светског рата ти притисци проширили и на обележавање великог оружаног сукоба у који је свет ушао с почетка 20. века.

Европска комисија, извршни орган Уније, има потпуну власт над законодавним процесом … и нико је практично не контролише. Енормне овлашћења и безграничну власт Комисије понекад се покушава оправдати констатацијом да је стање слично кад је у питању било која савремена влада. Но је ли то баш тако?

24.децембра у Москви је одржано заседање Високог Евроазијског економског савета (ВЕЕС) на коме су учествовали председници Русије, Белорусије и Казахстана.

Првог јануара 2014. Грчка је преузела председавање ЕУ. Тим поводом председавајући Савету министара ЕУ Димитрис Куркулас (грчки министар надлежан за европске послове) поручио је српској јавности да проширење ЕУ “није празна прича “ и да Србија “може брзо до чланства“.

Лондон уводи оштре квоте на улазак у земљу Бугара и Румуна. Шкотска и Каталонија планирају референдуме по питању независности. Немци, Французи и Шпанци су све мање толерантни према чињеници, да њихови порези одлазе на подршку привреде слабијих чланица ЕУ. Јединство Европе, овај понос Брисела, како се чини – пуца на све стране. Коме се исплати сепаратизам?

Он је напоменуо, да Србија не треба да очекује од Брисела протекције, док трају преговори, о придруживању Србије Европској унији, јер је то пут које су прошле све државе које су чланице тог савеза., те да ће због тога Србија настојати да у „кадровском, организационом и стручном смислу одговори захтевима и потребама“ које се пред њом поставе, да би што успешније извршила своје обавезе.

Истраживањем је обухваћено 1.056 студената државних и једног броја приватних факултета, рађено је током маја 2013. године у партнерству са Конрад Аденауер фондацијом и Центром за европске студије у Бриселу, који нису скривали незадовољство што млади образовни људи у Србији своја вредносна упоришта налазе у институцијама „прошлости” (Црква и Војска), а не, по њиховим речима, у вредностима за које се залаже грађанско друштво путем организација цивилног друштва и невладиног сектора.

Србија има 97 партија, а нигде снажне опозиције – СНС очекују лепи дани. Да ли баш тако мора да буде?

Какве су последице потписивања Бриселског споразума и шта наш народ може да очекује у 2014. години, за „Србин инфо“ говори Игор Војиновић, председник Народног покрета ,,Отаџбина,, и повереник удружења ,,Срби на окуп“.

Настављају се директни притисци од стране ЕУ на представнике косметских Срба.

Да би се та два процеса привела крају – контрола и стабилизација – гледано из угла западних геополитичких архитеката, Србија се мора радикално ослабити и ставити у потчињени положај у односу на два најјача неправославна фактора – хрватског и албанског (Тирана и Приштина).

Проблем је настао око тога да ли ће на предстојећој Скупштини ДСС кандидате за потпредседнике предлагати искључиво председник странке или ће то право, осим њега, имати и пет општинских одбора или двадесет пет скупштинара.

Просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од 2014. године до уласка Републике Србије у чланство Уније ће износити 0,99 одсто, док је увоз 95,1 одсто производа у оквиру Царинске тарифе у потпуности либерализован.

Увођење евра у Летонији, пропрац́ено је неповерењем и у другим земљама зоне евра, али и у самој Летонији. Јер само петина становништва те земље подржава увођење те валуте. Чему онда одрицање сопственог „лата“?

Потпредседник српског парламента и ДСС Ненад Поповић сматра да би Србија у 2014. години требало да превазиђе стереотипе и почне да ради оно што је у економском интересу наших грађана и привреде. У новогодишњем интервјуу за Информер Поповић истиче да би требало да се угледамо на Немачку која је предбродила кризу тако што је повећала свој извоз у Русију и Казахстан.

Да је и Европској унији (ЕУ) могуће рећи „не“, показао је пример Исланда. Мала острвска земља на северу Атлантика, површине 103.125 километара квадратних и са популацијом од 322.000 људи, одлучила је да прекине даље преговоре са ЕУ.