Подешавања / Settings

1. Не одзвања оволико Генерал Младић међу Србима због своје трагичне судбине. На сопствене судбине, па и судбине ближњих, Срби, ако још нису сасвим огуглали, а оно огуглавају. Нешто је друго овде. Генерал одјекује зато што је његов удес више од судбине. Он је национална парадигма – готово као Ђенерал Михаиловић у свом удесу пре […]

1. Дан после – колико просечном домаћем опозиционару касни интелигенција за лучењем хормона који производе кураж – закључак је био другачији: Вучић ће се у наредна два месеца можда предомислити и изаћи на парламентарне изборе, јер не уме да држи реч. Није, дакле, најважније хоће ли он на изборе или неће, ни да ли је […]

Он је за Прву телевизију навео да је Србија доста инвестирала у један мирнији однос са БиХ, а да нас Бакир Изетбеговић враћа десетак година уназад и то једним интервјуом. “Зашто сад? Зато што постоји велики притисак са Запада на Београд да попусти по питању Косова и Русије и Бакир је део тог притиска. Мислим […]

1. Ултиматум Хојта Брајана Јиа Александру Вучићу никад се није догодио, али је у страху Вучић већ почео да реализује захтеве. Та будаласта теза требало би да илуструје како на везама између Вашингтона и Београда нема шума и да се Вучић онолико драо само због уметничког утиска и унутрашњих разлога. (Можда би то било и […]

1. Свет који је Србији отимао Косово и Метохију више не постоји. Знам неке који мисле да је у исијавањима те констатације све решено. Али није. Рецимо да – прецизније – ствари стоје овако: данас Западу не би било могуће напасти Србију као 1999. нити дати међународну политичку легитимацију самопроглашеној независности Косова, као 2008. Са […]

1. Оно чему сведочимо аксиом је српске политике од Милошевића до данас. То један један од оних конститутивних момената који то време увезује у јединствену политичку епоху, спречавајући Србију да напусти свој 20. век. Дакле, сваки срски лидер од раних 90-тих до данас у једном часу сретао се са својим „рамбујеом“. Наравно, „рамбује“ је колоквијалан […]

1. Колико траје људско бављење прошлошћу, толико траје и питање колико историјске догађаје покрећу и усмеравају изузетне личности. Или су мотор историје структурне прилике – од економског раста, друштвених трендова и природних ресурса до демографије и географске позиције? Та дилема само је лежернији облик тешког питања да ли се историја могла догодити једино онако како […]

Није прошла ни недеља дана од посете Београду турског председника Реџепа Ердогана, а у његовој истанбулској резиденцији нашао се 15. октобра лидер босанских муслимана Бакир Изетбговић. Јавност је о посети обавестио Ердоган, који је на друштвеним мрежама објавио фотографију на којој се рукује са Изетбеговићем, али без навођења предмета и исхода разговора. За то време, […]

1. Све је било погрешно у изјави Ане Брнабић о српском новинарству. Прво, није њено да тако пожури да оцени како се у Србији извештава; боље би – а и праведније – било да је то неко урадио уместо ње. Још погрешнији био је избор места: о домаћим политичким приликама, па и о домаћим медијима, […]

1. Има неке сагласности вишег реда од политичке између Зоране Михајловић и Бориса Тадића. Уосталом, она је 5. октобар ове године обележила изјавом о једном од највећих датума у историји Србије. (Наравно, дало би се полемисати са том типичном квалификацијом аисторичних присталица Петог октобра, исто колико би се противницима пуча морало рећи да су остале […]

Пре тридесетак година, кад се у светским односима ипак држало до међународног права, изјаве бриселских портпарола Маргитиса Шинаса и Маја Коцијанчич биле би скандали првог реда, о којима би се причало месецима. Овако, њихово одбијање да пореде сецесију Каталоније и Косова, јер је „Шпанија чланица ЕУ, а Србија је изван“ (Шинас) и зато што је […]

1. Дан пошто је објавио да гаси своје Врањске новине, Вукашин Обрадовић започео је штрајк глађу. Тим гестом, како је рекао у пропратном писму јавности, настојао је да укаже „на сав бесмисао борбе за слободу медија, коју водимо у последњих тридесетак година“. Као и Вукашин, био сам у прилици да угасим сопствене новине, знам колико […]

Велика је разлика између оног што је Доналд Трамп рекао у свом говору у УН и оног што су интерпретирали западни медији и његови критичари (ако ту још има неке разлике). Према тим интерпретацијама, стиче се утисак да Трамп није рекао ништа друго осим што је сасуо свој бес на Северну Кореју, Иран и Венецуелу, […]

1. Нека се за столом Жан-Клода Јункера – ако је могуће, радном – увек нађе чашица добре српске шљивовице, и да никад не буде суво грло аутора изјаве о „перспективи приступања“ Србије Европској унији 2025. године. Зашто је та вест толико важна и толико добра да је њен аутор заслужио претходну здравицу? Зато што знам […]

1. „Успели (смо) да променимо атмосферу упркос жељи многих да се увек говори о проблемима, мржњи…“ Ако би ефекат посете Александра Вучића Сарајеву могао да се илуструје једном (његовом) реченицом, онда би то била ова. Зашто? На први поглед, то је типичан исказ вучићевске политичке драматургије: поред протагониста, који „мењају атмосферу“, ту су обавезни антагонисти, […]

1. Било је довољно да Тони Фабрицио, амерички републикански Срђан Богосављевић, израчуна да чак половина републиканских бирача не би поново гласала за Доналда Трампа, па да се овом упале све сијаице. Наравно, као и већини председника пре њега, те сијалице су му осветлиле пут ка спољној политици, где је повукао јак потез, ојачавајући војну мисију […]

1. Кад год, говорећи о Србији, дође до тога да нам кажу како нисмо низашта и илуструју колико смо рањиви, западни новинари и политичари потегну аргумент о српском друштву као трагично и безнадежно подељеном, незакрпљеном још од Другог светског рата. Нисам сигуран да ће макар овај амерички део после Шарлотсвила тако радо потезати овај разорни […]

1. Рекавши како је „Олуја“, поред осталог, значила „спречавање нове Сребренице“ и да је, „захваљујући ‘Олуји’ дошло до постизања Дејтонског и Париског споразума“, хрватски премијер Андреј Пленковић, осим што је био одвратан, био је занимљив и на плану несвесног и на плану политичког. Он је био медиум кроз кога је проговарало колективно несвесно савремене Хрватске, […]

1. „Ово је мир за наше поколење“, рекао је октобра 1938. британски премијер Невил Чемберлен. Претходно је са Хитлером потписао Немачко-британску декларацију, по којој су се сва спорна питања између две земље решавала мирним путем. Тај споразум о ненападању са нацистима Чемберлен је скупо платио – предао је чешке Судете Хитлеру – уверен да таман […]

1. Насловница којом је НИН дочекао Вучића из САД јасније је илустровала биланс те посете него он сам, и то са све чопором „неименованих извора“ који су се по новинама утркивали да испричају своју причу. Није, дакле, била вест што је НИН одиграо ђоном, поредећи рад у Вучићевој Србији са радом у Хитлеровом Аушвицу, а […]