Подешавања / Settings

Хрватски бранитељи траже забрану филма „15 минута — масакр у Двору“ који говори о злочину над немоћним штићеницима специјалне болнице и пензионерског дома почињеном током операције „Олује“, а тужилаштво поводом тог случаја ништа не предузима већ пет година.

Муниба Имамовић је иначе потомак усташа са једне и СС-ханџар официра са друге стране. Њена фамилија је учествовала у најгнуснијим злочинима које је запамтило човечанство. Она је побегла у Холандију за време рата у БиХ и подржава Исламску државу и Хитлера. Такође, блати и пљује све што има везе са хришћанством, иако није затражила азил нити у једној муслиманској земљи него у срцу Европе.

Сваки, па и најнаивнији злочинац се нажалост, обично никада не каје, јер има изопачену патолошку свест и промењен однос према добру и злу, без обзира на то што се ми добронамерни надамо да ће се на крају покајати, јер смо одгојени у хришћанском моралу.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у то место на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села пре сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Две трећине настрадалих били су цивили, међу којима је било и неколико деце.

Баш некако у дане када се по ко зна који пут из западних центара моћи покушава са урушавањем институција и државности Републике Српске, овог пута покушајима Уставног суда БиХ да укине Дан Републике Српске и химну, у Београду је од великих медија потпуно (гле чуда!) прећутана премијера документарног филма „Дјеца“, аутора Дениса Бојића, новинара Радио-телевизије Републике Српске о онима који су своје животе уградили у Републику Српску и о њиховим родитељима.

Милеви Жупић из Мркоњић града 1995. приликом окупације овог места, усташки маљеви и каме измрцварили су три сина – три сокола: Стевана, Живка и Жељка;

На Крстовдан 1988. године, на централном Косову, почињен је злочин какав на свету никада пре и никада после није забележен.

Тела две српске бебе, умрле одмах по рођењу а затим и сахрањене, ископала су и голим рукама раскомадала шиптарска деца. Недело али и окрутност при чињењу незабележени су у читавој историји човечанства.

У наставку ексклузивних текстова којима преносимо ратнохушкачке изјаве великодостојника Католичке цркве упућених Јужним Словенима у редовима аустроугарске војске 1914.

Мало је познато да је Владко Мачек, првак ХСС-а и потпредседник у влади Краљевине Југославије генерала Симовића, сем што је признао НДХ и позвао своје симпатизере и цео хрватски народ да се потчине Павелићу, напунио затворе антифашистима, које су усташе ликвидирале одмах по преузимању власти. Из књиге Magnum crimen: „Управо у овим судбоносним тренуцима, између […]

Ексклузивно преносимо ратнохушкачки говор загребачког надбискупа и ректора Загребачког универзитета, др Анте Бауера, приликом објаве рата Србији 1914.

Прочитајте исповест Виктора Новака како је у Гестапоовом затвору стварао прве нацрте за култну књигу Magnum crimen и како се у разговорима са утамниченим родољубима полако искристалисала издајничка улога католичке цркве.

Селимовић, Нухић и Чамџић истичу да међу Србима не праве разлике на основу државне, завичајне или вјерске припадности, наметане претходних вијекова од окупаторских сила – Турске, Млетачке Републике, Аустрије, Аустроугарске и Њемачке, када су окупатори, према вјерској основи, проглашавали дијелове Срба измишљеним нацијама.

„Он се терети да је 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац, убио три заробљеника српске националности“, рекао је Грубјешић.

Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште, а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби неби тада оправдано сетили.

Поводом 20 година од акције „Олуја“ у Загребу ће бити одржано одавање почасти жртвама те војне операције. Иста акција у Сарајеву је забрањена, наводи УДИК.

Из УДИК-а је саопштено да получасовна стајања почињу у 11.00 часова и да ће истовремено бити одржана испред зграде Амбасаде Хрватске у Сарајеву и на Тргу Бана Јелачића у Загребу.

Припадници дивизије „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика јула 1944. године.

Праваши, које је полиција физички спречила да приђу споменику, негирали су злочине у Јасеновцу и Јадовну тврдећи у својим говорима како је у Јасеновцу страдало свега 400 особа, а да је у јамама Велебита, где је 1941. основан логор Јадовно, пронађен тек један леш.

Економиста Мирослав Здравковић је, упоређујући податке добијене пописом 1991. године и последњег пописа становништва у БиХ спроведеног 2013. године, констатовао да нико не живи у 155 босанских насеља у којима је пре рата живео 12.113 Срба, преноси „Политика“.

Физичка злостављања су била свакодневна, без милости и најаве. Чак и ноћу су стражари упадали у ћелије и тукли логораше. Дешавало се да храну коју добију логораши буде врућа или преслана, а да истовремено морају за кратко време да је поједу.

‘Ти се сјећаш кад је у коловозу Јуре Маричић послао око 4.000 људи у Градину на клање. Тада смо се Перо Брзица, Зринушић, Шипка и ја опкладили тко ће те ноћи заклати највише логораша. Већ послије једног сата био сам далеко испред по броју закланих.