Подешавања / Settings

Да ли је за руско-српске економске односе могућа варијанта «Angry birds», у чији релативно миран живот су се умешале ”гадне зелене свиње”?

Извоз робе на тржиште Царинске уније, односно у Руску Федерацију, Белорусију и Казахстан, представља велики потенцијал за фирме из Србије.

Немачки стручњаци задовољни квалитетом аутобуса „Икарбуса“, најављени први извозни уговори. Планирана уградња „евро 6“ мотора. Цена око 135.000 евра

У претходним годинама изгубили смо традиционална тржишта, али још има шансе да повећамо извоз. Продавали смо на свим континентима, а сада међу онима којима највише извозимо су земље бивше СФРЈ

Tрећина туриста су Руси. Црногорски политичари имају кратко памћење”, изјавио је руски амбасадор у Подгорици Андреј Нестеренко, наводећи да су 2005. године црногорски званичници буквално молили Русе да подрже инвестиције у Црној Гори, говорећи да су Руси браћа, а да их сада избацују.

Често се помиње да је један од најбољих начина изласка Србије из садашњег незавидног економског положаја – развој пољопривреде и пласирање српских пољопривредних производа на инострано тржиште. Међутим, иако се у том контексту најчешће мисли на продају европским купцима, чини се, поготово када је реч о воћу, да права шанса ипак лежи у извозу на исток, а то значи првенствено на руско тржиште.

Српски камен би могао да постане велики извозни адут наше земље, а према неким подацима, надгробне плоче из Србије се све више користе у Русији и Азербејџану.

Све већи извоз из Љубљане ка Београду данас је најсветлија тачка посрнуле економије. Проблем је што су сви у региону све сиромашнији, и што још постоји рефлекс политике

Помоћ у проширењу потенцијала извоза хрватске робе на руско тржиште пружиће нов споразум потписан између Сбербанка Русије и Хрватске банке за реконструкцију и развој. Иницијатор овог документа је хрватско одељење Сбербанка, чије филијале, треба рећи, раде у 20 земаља света.

„У писму је децидирано наведено да ће у противном Србија бити принуђена да примени одговарајуће контрамере према увозу из Републике Македоније“

Чоколаде, штрудле, грисине, еурокрем, тестенине и мноштво других препознатљивих производа компанија из Србије однедавно су по први пут доступни купцима у УАЕ.

Један од великих проблема у Србији јесте и то што домаће компаније немају тржиште. Домаће компаније је могуће сачувати, сматра он, само ако за то постоје могућности. „Многи сањају да ће продати нешто на европском тржишту, али то је сан, јер су сва тржишта у Европи већ заузета. Основни проблем, не само код вас него свуда у свету нису производи, већ како створити радна места. Верујем да ћете морати продати компаније странцима, то можда није идеално решење, али кад немате шта друго, онда то морате да урадите“, истиче Менцингер.

Та опозициона странка наводи и да је у последњих пет година Динкић највише допринео ревитализацији аутомобилске индустрије и подстицању реномираних инвеститора да донесу нове технологије и граде фабрике.

Као помоћник (и у функцији заменика) савезног министра за економске односе са иностранством (2000-2006) био сам главни преговарач за закључење свих билатералних споразума о слободној трговини наше земље са земљама региона Југоисточне Европе.

По речима српских пољопривредника који се баве производњом воћа, а такође и према статистичким подацима из низа последњих година, оправдано се може рећи да Руси одржавају у животу воћарство у Србији. Ради се о томе да највећи део српског воћа одлази у извоз за Русију, а пољопривредници широм земље истичу да су више него задовољни ценом коју им нуде руски купци.

Загребачки „Јутарњи лист“ оцењује да ће посетом хрватског председника Иве Јосиповића Србији, у октобру, бити „формално завршен политички сукоб“ до којег је дошло средином 2012. године, када је Томислав Николић изабран за председника Србије. Биће то последњи корак у новој нормализацији односа Хрватске и Србије, пише Јутарњи лист, позивајући се на дипломатске кругове.

Београд је данас домаћин ванредног састанка чланица групе ЦЕФТА, на којој ће једна од главних тема бити ограничење увоза пшенице и брашна из Србије.

Замишљена као репродуктивни центар, фарма коза „Беокапра“ у Кукујевцима, код Шида, са 500 грла коза, почиње извоз козјег сира на тржиште Русије. Уговором је предвиђен извоз од четири тоне козјег сира месечно до краја ове године, а онда следи дуплирање извозних количина.

Почетком јула 2013.године Литванија је преузела шестомесечно председавање ЕУ. Тим поводом, у српским медијима је објављено неколико интервјуа (на ударним местима) са литванским званичницима.

За 53 фирме из Хрватске, које се највећим делом баве производњом и прерадом меса, стопирана је могућност извоза у БиХ док не испуне ЕУ стандарде производње.