Подешавања / Settings

Таман када је парола о томе да „пут у Европску унију нема алтернативу“ изгубила сваки смисао услед појављивања алтернативе која на мапи заузима позамашан део земљине кугле, а зове се Евроазијски савез, једна друга парола је заузела њено место, а она гласи да „сваки нови корак на путу ка Европској унији закономерно доводи у Србију нове инвеститоре“. Али погледајмо ту хипнотичку фразу мало детаљније.

Србија би од Кине могла видети кредите пре него инвестиције, али ни то изгледа не уме да искористи.

Чак десет милијарди долара вредан је пакет намењен привреди Србије који је председник Русије понудио српским властима. Да ли ће тај пакет бити и искоришћен зависи у највећој мери од српске стране, односно од умешности и озбиљности домаћих привредника. За сада се зна да је од тог пакета три и по милијарде намењено Војсци Србије. Такође, биће намирени дугови НИС-а буџету Србије, а дефинитивно се формира предузеће Јужни ток.

Београд рачуна на раст руских инвестиција, али они ће заиста и кренути у Србију ако буду уверени да ће њихова права бити поштована, пише Росијска газета.

Компанија „Џинси“, која ради у Лесковцу, отвара нове погоне у Крупњу и Владичином Хану

После мршаве туристичке сезоне, следи и лоша грађевинска, која је управо почела на Црногорском приморју. Руски бизнисмени одустају од захтева за издавање грађевинских дозвола и продају купљене некретнине

Турски инвеститори радије инвестирају у земљу у којој имају неку своју банку која је спремна да финансира њихово пословање. Траже три ствари: политичку и економску стабилност, јасан правни оквир и финансијску подршку, каже амбасадор Турске у Србији

Независни арапски интернет портал “Middle East Eye” открива детаље договора између Емирата и Србије који се крију од домаће јавности.

Мада овогодишња грађевинска сезона улази у ударну фазу, на Копаонику се, ако се изузме неколико стамбених објеката на мање атрактивним локацијама дуж пута Рудница-Копаоник и једне зграде у комплексу Суво рудиште, ништа вредније не гради.

Црногорска Влада планира да до септембра затражи статус земље госта у оквиру Арапске лиге како би оснажила контакте са земљама арапског света, а све с циљем привлачења инвестиција.

Сећате ли се Милана Бачевића и његове изјаве о Београду као центру кинеских инфраструктурних инвестиција? Уколико занемаримо његов каснији метрички лапсус са кинеским милијардама, који га је упркос солидним резултатима коштао министарског положаја, данас се можемо упитати: откуд та идеја и како то да су је српске фабрике стварности у страном власништву тако слатко употребиле у дневнополитичке сврхе, а да нико није ни покушао да објасни њену позадину и значај за саму државу?

Путин се окреће Азији, јер средства из САД и ЕУ почињу да се смањују, а одлив капитала расте услед најгоре кризе од пада „гвоздене завесе“.

Инвеститори из УАЕ заинтересирани су за црногорски туризам, енергетику, пољопривреду, некретнине и управљање лукама.

У фебруару 1984. године у Сарајеву су одржане 14. Зимске Олимпијске игре. Тада је за Сарајево чуо цео свет. Али 8 година касније започело је уништавање града и његових становника. До 1996. године од многих олимпијских објеката остале су само рушевине.

Кина доследно учвршћује своје положаје у Африци. Трговински промет између Кине и Африке повећао се од око 20 милијарди долара 2000. године на 200 милијарди 2012. године. Обим директних инвестиција Кине у Африку протекле године је износио 200 милијарди долара, број кинеских компанија, које раде на том континенту износи две хиљаде. При томе Пекинг радо пружа афричким земљама кредите на повољним условима.

Све више земаља избегава да узима кредите од Међународног монетарног фонда, обраћајући се за помоћ Русији и арапским земљама, преноси интернет-портал Adevărul.

Оно што је том приликом највише одјекнуло у српској јавности, то је његова најава да ће Русија у наредном периоду уложити у Србију око 5 милијарди долара, а такође је био јасан и због чега његова земља овде инвестира толики новац, с обзиром да је дословно рекао да је «Србија за Русију главни стратешки партнер на Балкану».

Николић је Бин Заједа известио о значајним резултатима који су постигнути, пре свега на обнављању старих пријатељстава Србије, унапређењу угледа земље у свету, наставку остваривања стратешких приоритета, који се тичу евроинтеграција и стварању амбијента за
привлачење страних инвестиција.

У среду се у Москви одржава велика српско-руска инвестициона конференција на којој ће потенцијалним улагачима бити представљено преко 70 конкретних пројеката из свих сектора привреде Србије, од енергетике и пољопривреде до туризма, чиме би се у најбољем случају у Србију слило чак око 7 милијарди евра руског капитала, што би значило истински препород за српску економију какав није виђен у последњих неколико деценија.

Србија је инвеститорима из света наменила 230, а нашим 67,5 милиона евра