Ознака: Косовски бој
ВУК БРАНКОВИЋ ВЕКОВИМА НЕПРАВЕДНО ОПТУЖЕН? Иза издаје на Косову стоји неко други
На данашњи дан 1397. године, негде у Дубинама османских тамница преминуо је Вук Бранковић, најмоћнији српски великаш последње деценије XIV века који је читав живот посветио борби против турских освајача, никада им се није покорио и до краја бранио своје територије од њихове најезде. Вук Бранковић је био средњовековни српски велможа, владар Косовске области и најзначајнија […]
МАРИЧКА, А НЕ КОСОВСКА БИТКА, је одредила ток српске историје
О Косовској бици из 1389. године певане су песме и причане приче. Реч је о боју толико утканом у свест народа да нема Србина који не зна шта се тада догодило. Ипак, стратешки, војно и историјски, Маричка битка која се одиграла још 1371. године, иако много мање позната, била је далеко значајнија за даљи ток […]
РОДНО МЕСТO МИЛОША ОБИЛИЋА Oвај манастир је задужбина најхрабријег витеза
На двадесетом километру на путу Крушевац-Александровац налазе се села Мрмош и Лаћислед у којима је према народном предању рођен и где су се налазила утврђења славног српског витеза, јунака Косовског боја, Милоша Обилића. Између ова два села налази се и Манастирак, манастир Св. Романа, који је задужбина Милоша Обилића али и остаци тврђаве у Лаћиследу […]
ДАНАС СЛАВИМО БРАНИТЕЉЕ СРБИЈЕ: Они су чували земљу од турског завојевача
У Србији се данас славе два велика свеца, Свети Стефан Високи и његова мајка кнегиња, у народу познатија као царица Милица. Свети Стефан Високи био је син светог кнеза Лазара и кнегиње Милице. Био је заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на […]
7 СУДБОНОСНИХ ВИДОВДАНА српске историје
1. Косовски бој – истина и мит Сукоб Срба и Турака на Газиместану 1389. године само је једна битка у низу између два народа, а мит о њој створен је тек у 17. веку Турској војсци, која је с југа надирала на Балкан, супротставио се кнез Лазар Хребељановић. Он је из Крушевца владао најбогатијим и […]
МЕЂУСРПСКИ СПОР: Западнодрински Срби су издали Србијанце због Турака и Тита
Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.
ИСТИНА О КОСОВСКОМ БОЈУ: Победничка војска не бежи, а турска се повукла из Србије
Свако ко се разуме у војне ствари зна да ако је једно крило сломљено, а центар опкољен, то је крај и излаза више нема, наводи академик
Цркву у којој се причестио кнез Лазар Албанци претворили у тоалет и депонију! (Фото)
Православни храм у селу Самодрежи код Вучитрна, посвећен Усековању главе Светог Јована Крститеља, данас је бесрамно оштећен и оскрнављен и нико за то не одговара.
Зашто Турска истину о Косовском боју чува као највећу тајну и чега се боје?
Јер, иако су Турци знали како је њихов цар заиста страдао, учинили су све да се та истина сакрије и успостави нека њима прихватљивија и другачија. Нарочито су раширена турска тумачења догађаја у којима се Муратова погибија објашњава подмуклим убиством, односно, убиством на превару. (На плочи у Муратовом турбету пише да „чувени великан из Лазареве војс
Косовски завет и његове злоупотребе
Погрешно цитиран детаљ из епских песама постао је средство којим се хтела истаћи национална припадност и преузвишеност српског над другим народима,
Срби победили у Косовском боју, Вук Бранковић није био издајник
Срби не само што су почели да побеђују, него су и наставили борбу истом жестином, све до коначне победе. Турски султан није убијен на превару, него у борби, јуришом једног српског одреда. Бајазит није убио брата Јакуба, него је овај такође погин-уо у борби. Као убица Мурата ннгде се не помиње Милош Кобиловић, нити било који други витез. Кнез Лазар је погинуо на крају битке, када је њен исход већ био решен у српску корист, али не зна се под којим околностима.
Косовска битка, руски поглед из доба првовенчаног руског цара Ивана Силног
Косовска битка спада у оне одсудне историјске бојеве чији значај превазилази локалне временско-просторне координате и улази у координатни систем историје човечанства. Битка код Поатјеа, Лепантски бој, пад Цариграда, битка под Бечом, Ватерло итд. – то су чворишта повеснице која имају своју битијну дубину и, наравно, своју историософску димензију, која нам помаже да сагледамо смисао једне епохе – или, као у случају Косова 1389, смисао трајања једног народа.
У школи прекречили „Косовски бој“ јер је плашио децу!
Скандалозна судбина мурала у школи „Милица Стојадиновић Српкиња“ у Врднику. Бивша диркторка: Уклоњен је јер је плашио децу
Истине и заблуде о Косовском боју
Ко су стварни косовски јунаци и шта се данас учи о боју на Газиместану. Да ли се иза Милоша Обилића крије Никола Горјански, а иза Југ Богдана Лазарев таст Вратко.
Раде С. Н. Рајић: Лазарева клетва и Срби исламске вере
Лазарева клетва по духу части и славе, између осталог и по духу ове теме, подсећа на обавезу преиспитивања сукоба Срба православаца и Срба исламске вере, дајући усмеравајућу снагу и подршку слободи, миру, слози, уважавању, достојанству и општем благостању свих нас заједно.
Миша Матић: Српски завет и лажни Срби
Пет векова требало је Србији да се ослободи Турске власти. Толики период је завет Косовских страдалника надахњивао српски народ. У својим срцима Срби су славили јунаштво у поразу и витештво у победама из доба своја два цара и 10 краљева.
Празници и обичаји: Спомен или фарса?
Печено прасе је на трпезаријком столу… опкољено! Сада, када су га опколили, и сада, када су савршено сигурни да им неће умаћи, неколицина људи (више од петоро, а мање од педесет), иначе активних учесника овог вештог манерва, може одхнути и препустити се безбрижном ћаскању, које може омогућити још само одређена доза алкохолних испарења, а коју […]
Највољенија српска владарка
Велика Кнегиња Милица Хребељановић Кнегиња Милица је рођена 1335.године, у време владавине цара Душана, као кћи кнеза Вратка, потомка Немањина, из линије његовог најстаријег сина Вукана. Често је боравила у царском двору, где је и упознала свог будућег мужа, Лазара Хребељановића, српског кнеза, за кога се удала 1353. године. Са Лазаром, Милица је изродила осморо […]







