Подешавања / Settings

Азра Башић није једина жена која је мучила српске заробљенике у Посавини. Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу. Крвава Азра, коју су из Америке изручили БиХ због злочина над Србима у Дервенти, није једина жена која је на најстрашнији начин убијала и мучила заточене Србе […]

ЖИВИМ да бих сведочио о паклу усташких логора из деведесетих. Говори овако Слободан Зуровац који је преживео 125 апокалиптичних дана од априла до августа 1992. испуњених незамисливим болом и понижењима у мучилиштима хрватских оружаних снага у Метковићу, сплитској „Лори“ и у Љубушком.

На Јутјубу се појавио страшни снимак јутарње гимнастике у дечијем логору, где деца вежбају пред нишаном аутоматске пушке украјинског националисте и неонацисте из Тернопоља.

У Спомен-подручју „Доња Градина“ у Републици Српској обележава се 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу. Годишњицу заједно обележавају владе Србије и Републике Српске. „Доња Градина“ била је део система усташких концентрационих логора са седиштем у Јасеновцу.

У аустроугарском логору за Србе у румунском граду Араду, где су заточеници пролазили кроз тешке муке, фотограф сликао само идиличне призоре па је тако монархија још пре једног века фотографију користила у политичке маркетиншке сврхе. Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате су у Србију и Босну […]

У Спомен-подручју Доња Градина у општини Козарска Дубица, данас ће бити обиљежен Дан сјећања на пробој јасеновачких логораша, који се догодио 22. априла 1945. године.

Много говоримо о Европи, али реалност је да се ту води жесток сукоб међу делегацијама, борба без милости међу лобистима. Клијентелизам и непотизам су норма. Али најгоре је то што најчешће нема никакве политичке визије, бриге о дугорочним последицама одлука које доносе.

БAЊA ЛУKA – Над Шарановом jамом на Велебиту, у Хрватскоj, данас jе служен парастос поводом Дана сећања на Jадовно 1941. године, када су усташе на наjсвирепиjи начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Званичници немашког града Шверте одлучили су да сместе 20-ак избеглица у бараке некадашњег нацистичког концетрационог логора Бухенвалд.

Литургији служеној за упокојене душе јасеновачких мученика и страдалника у селу Млака у Другом светском рату, присустовао је представник Владе РС директор Секретаријата за вере Драган Давидовић, председник Српског народног већа (СНВ) у Хрватској Милорад Пуповац, универзитетски професор и бивши потпредседник хрватске Владе Слободан Узелац, председник СКПД Просвјета из Хрватске Чеда Вишњић и више стотина верника из Западне Славоније.

Антисрпска хистерија која влада савременом Хрватском доприноси томе да се злочини почињени над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) негирају и игноришу, изјавио је председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић.

У Народном музеју у Зрењанину је отворена излозба под називом „Били су само деца“, која сликом и речју приказује страдање 19.432 деце, уморене у усташком логору Јасеновац, током Другог светског рата са подручја тзв. НДХ.

Једно од најстравичнијих сведочанстава о усташком концентрационом логору Слана на острву Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.

Пре дванаест година, 21. маја 2001. године, немачки војници су добили налог, који је широј јавности остао непознат све до данас, наводи „Штерн“ у опширном чланку о мисији коју је предводио тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг

Светолик М. Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, послао је 25. марта 1941. писмо Адолфу Хитлеру у Берлин. Стигло је већ 1. априла…

Обавјештавамо потомке жртава, као и све оне који чувају сјећање на наше побијене сународњаке у логорима и многобројним другим стратиштима Независне државе Хрватске, да нам се придруже у молитви и на комеморативном скупу.

Лица „на обради“ трпају у напуштене прљаве просторије, са бетонским подом, по 150 (!!!) особа упростор величине 14х6 метара, без воде и хране, ћебади за спавање!

Чувени бек наше фудбалске репрезентације, која је на заблистала на Првом светском првенству у Уругвају 1930. године, био је сјајан лекар, брижан отац и велики српски родољуб.

Загреб – Бивши члан Управног одбора Спомен-подручја Јасеновац Јулија Кош упутила је писмо амбасадорима у Хрватској у коме их обавештава да стална музејска поставка у Спомен-подручју приказује лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрационог логора Јасеновац, а не приказује причу о злочину.

Од људске злобе страдале су хиљаде људи, не само у Блајбургу него и у Јасеновцу, Вуковару и Шкабрњи. Данас смо на пољима трагедије коју је починила комунистичка идеологија последице чега и данас осећа хрватски народ у идеолошком и демографском смислу, реако је свештеник Марин Баришић.