Подешавања / Settings

Ова књига је једноставно прећутана и доживљава сличну судбину као и када се појавила (само се сада књиге још увек не спаљују), примењује се метод маргинализације и прећуткивања.

Декан није скривао своје узбуђење и егзалтацију, што се најбоље могло видети у његовој „антологијској” реченици да је Александар Вучић најуспешнији студент овог факултета.

Нема ниједне дневне новине, укључујући Политику и Данас, које нису огласиле почетак нове сезоне „Великог брата“, ријалити програма који ће бити приказиван на два телевизијска канала Б92 и Првој. Ово је још један у низу оваквих програма који преплављују нашу јавност као доказ више да је ријалити пошаст апсолутно превладала не само у медијском простору.

„Страшно је то кад се у гебелсовску кампању укључи и велики глумац Радослав Миленковић. Он је, јелте, пре неки дан код Данице Вучинић на РТВ малтене позвао Србе на устанак, све наглас кукајући над злодухом судбином пролетера који не могу да преживе са платом од “двајес–тријес“ хиљада, али при томе честити Рале је мудро прећутао да он сам у три буџетске институције зарађује тачно 164.438,15 динара“.

Наш познати карикатуриста Коракс се први огласио тако што је у својој „карикатури“ сместио Смиљу Аврамов у друштво Адолфа Хитлера, Бенита Мусолинија, ђавола и сејача смрти.

Најзад је Светислав Басара добио праву потврду да је осведочени европејац који поштује високе стандарде о заштити људских права

Постоји неколико правилности у одређивању саме суштине популизма као најочитијег израза већ успостављеног личног и ауторитарног облика владавине, што неминовно прати и стварање култа неприкосновеног и свемогућег политичког вође као неке врсте универзалног друштвеног демијурга.

Али ово додељивање трајних легитимација бившим посланицима се може тумачити и као непримерен покушај да се ствара нека врста параполитичког Горњег дома у нашем парламенту.

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе, што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Тако опозиција постаје тело без душе, без идеја и начела, једнако понавља похабане и плесниве фразе које ништа не значе, како је то говорио Јован Скерлић.

Да није било низа свечаности у Андрићграду, Републици Српској, у нашој дијаспори и у неколико градова у нашој земљи, у Србији готово да се не би ни осетило да се обележава Видовдан који има посебан историјски значај и смисао за нашу традицију и наш национални идентитет.

К. Кларк је, као доказ да Србија и Русија нису биле баш невине, навео писмо руског министра спољних послова Сазонова, у коме сугерише Николи Пашићу да се мане Македоније и окрене српским интересима у Босни и Херцеговини, јер Аустроугарска на том простору слаби и да је тамо будућност за остваривање српских интереса.

Што више одмиче ова година, све је очигледније да не постоји јасно одређен план на нивоу државе Србије о обележавању стоте годишњице Првог светског рата. Иако је пре годину дана, 12. априла 2013. године, Влада Србије донела одлуку о образовању организационог одбора за обележавање ове изузетно значајне годишњице, не постоји ниједна информација шта је до сада овај одбор урадио нити шта планира да уради.

Огласио се Миљенко Дерета: „Последице оваквог обележавања мартовског погрома ће бити поновно бујање некритичког национализма и погоршање међунационалних односа не само са Албанцима који су `тема` спорног текста. Замислите како би то изледало да се, рецимо, у школама у Прешеву, који је део нашег образовног система, чита овако нешто. Албанци би с разлогом изашли на улице да питају шта хоће ова влада. И ја то исто питање постављам“.

У овим данима када се непрестано јавља нека врста политичке хипокризије и сталног преиспитивања зашто у Србији не постоји респектабилна и делатна опозиција и зашто је она сама себе у толикој мери маргинализована, потребно је сетити се речи Борислава Пекића, који је указивао на то да „легалне политичке мањине не само да нису опасне по стабилитет цивилизоване заједнице него су неопходне за њен здрав живот, за виталност њене демократије.

Председник Владе Војводине Бојан Пајтић и заменик председника ЛСВ Бојан Костреш на последњем састанку договорили су се да спорна реченица да је “аутономија Војводине историјско и природно право њених грађана и њиховом вољом Војводина је у саставу Србије