Подешавања / Settings

Грађани Србије такође заслужују да знају више о имовини, вилама и костимима Александра Вучића и његових бивших и садашњих супруга. “Блиц” и “Ало!” вас о тим детаљнима никада неће информисати.

„Слобода говора и медијског извештавања је предуслов успешне борбе против корупције и свих других облика криминала. Сада вам је јасно зашто Александар Вучић, и поред сталних позива Шешеља, не сме да прихвати тв дуел.

Језив коментар британског премијера Дејвида Камерона сугерише да чак и људе који поштују закон држава неће оставити на миру, ако буду укључени у било шта што влада сматра говором мржње, нетрпељивошћу и критиком хомосексуалности и феминизма.

Становници Европе су све више наклоњени Русима, пише аустријско издање „Die Presse”. Осим тога, Европљани управо у руским медијима виде поуздан извор информација.

Само што, у контролисаним медијима балканских медија, у највећој мери под америчком контролом, о овоме не сме да се говори.

„Када су дошли по комунисте, ја сам ћутао; јер нисам био комуниста./ Када су затворили социјалдемократе, ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа./ Када су дошли по синдикалце, ја се нисам побунио; јер нисам био синдикалац./ Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни.” (Мартин Нимелер, 1892–1984)

Што рече Пол Крејг Робертс, америчка влада креће у свеопшти рат против истине. Они који изражавају ставове супротне партијској линији Вашингтона биће обележени и претиће им се. Могу да заглаве и у једном од концетрационих логора које је „Халибартон“ (некадашња компанија Дика Чејнија) градио за 385 милиона долара.

Велике америчке медијске организације ревносно понављају попут папагаја оно што званичници Сједињених Америчких Држава желе да јавност зна о глобалним питањима, рекао је историчар Ноам Чомски за РТ. За власти САД, сваки медиј који „не понавља амерички пропагандни систем је недопустив“.

Према организацији за мониторинг медија са седиштем у Њујорку (FAIR), овај независни извештај уопште нису испратили медијски гигнати попут Си-Ен-Ена, Њујорк тајмса, Хафингтон пост, нити било који други медији у САД.

О вођи радикала Војиславу Шешељу, премијеру Србије Александру Вучићу, о (не)могућем тв дуелу Шешељ-Вучић и цензури, која је присутна у медијима широм Србије, ексклузивно за Србин.инфо дао је интервју високи функционер Српске радикалне странке и члан Централне отаџбинске управе, Миљан Дамјановић.

Сви српски медији преносе исту или сличну информацију следеће садржине: „Неколико стотина чланова и присталица радикала сачекали су свог лидера са великим одушевљењем“.
Неколико стотина? Онај стампедо на аеродрому изазвало је неколико стотина?

Недавно спроведена анкета немачке агенције “YоуGоv”, за “ZEIT ОNLINE“, приказала је, да 47 одсто испитаника подржава тезу да медији извештавају једнострано док 40 одсто вјерује да извјештавају објективно и независно.

“Ипак, неспорно је да сами Албанци, или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно да избегавају употребу такве речи, чак и уколико она сама по себи није пежоративна”.

ПИТАЊЕ И ОДГОВОРЕ КОЈЕ НИСУ СМЕЛИ ДА ПРЕНЕСУ СРПСКИ МЕДИЈИ

Интересантно је да данашња власт у Србији више не напада никога за незаконити и противуставни утицај на медије, као онда када су биле у опозицији, или у првим месецима доласка на власт! Више ни ова лица, горе поменута нису на насловницама ниједног таблоида

Он је на годишњој Скупштини тог покрета, истакао да ће се избори расписати због све веће социјалне тензије и протеста против власти, али и конфликта унутар саме власти.

Одржана је данас (у суботу 13.11) у Центру Сава, годишња Скупштине Српског покрета Двери, на чијем су свечном делу, присуствовали и представници ДСС и СРС. Међутим, ни један већи медиј није испратио овај догађај, што указује да је Скупштина Двери буквално забрањена као тема у највећим српским медијима

Обучавали су ме како да пишем лажи како би изазвали Трећи светски рат. Био сам новинар 25 година када су ме обучавали како лагати у текстовима и како од истине да направим лаж на начин да јавност никада не сазна што се заиста догодило, рекао је у свом јавном обраћању свету.

Да ли читалац има утисак да су се медији у Србији за непуне три године променили на скали од „никад слободнији” до „ово никад није било”?

„Утисак недеље“ и његова ауторка постали су плен Србије каквој су знатно допринели, не повлачећи границу између прокламованих (људска права, слобода медија…) и стварних европских вредности, односно голе диктатуре колоплета корпоративних и политичких интереса.