Подешавања / Settings

Марта следеће године Србија ће се по четврти пут (мало ли је, можда и светски рекорд) наћи пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу. Овог пута по тужби Хрватске за кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, који је, по наводима у тужби, Србија извршила током ратова деведесетих година у Хрватској. Тужби се придружила и противтужба Србије за етничко чишћење и злочине над српским становништвом у Хрватској. Кад је бал, нека је и маскембал.

Да ли ће Србија реаговати на најављено сведочење Соње Бисерко у корист Хрватске по тужби за геноцид. Основно правно питање је о чему ће она сведочити кад није била непосредни учесник догађаја.

Могућа су четири исхода – да суд пресуди да је било геноцида на једној или другој страни, да су Србија и Хрватска починиле геноцид или да геноцида није било, сматра Обрадовић.

Председник Николић је изјавио да се он залаже за повлачење тужби јер гледа у будућност и сматра да је важно да Србија и Хрватска успоставе мир по могућству за сва времена.

Амерички Конгрес ће ускоро гласати о резолуцији у којој се захтева премештање Међународног суда правде из Хага и Холандије у неку другу земљу ради одбијања холандских власти да озбиљно истраже оптужбе против доскорашњег Генералног секретара Министарства Безбедности и правде Јориса Деминка који је од стране Турака оптужен за педофилију.

После ослобађања Готовине и Маркача, Хрватска пред Међународним судом правде има веће шансе него Србија да добије тужбу за геноцид.