Подешавања / Settings

Задимљени натпис изнад ИМТ фабричке капије је – како сведоче познаваоци невеселих прилика у ИМТ-у последица домишљатости једног од ретких преосталих запослених у некадашњем индустријском гиганту који је покушао да се огреје на свом радном месту – речито сведочанство о деиндустријализацији српске привреде.

Не знам како вам се чини разлог: зато што је Бојан Пајтић позвао гласаче Демократске странке да то учине на бирачким местима где се понављају избори? Слажем се да то није неки разлог. Али има далеко бољих.

Уколико на предстојећим изборима грађани Србије и Сремске Митровице дају већинску подршку Српској радикалној странци,одржао на платоу испред ПСЦ „Пинки“.

У серији мелодраматичних, отужних и неретко суманутих изјава председника Владе Александра Вучића много шта од онога што каже прође без адекватног одјека. Засипање публике потпуно несувислим изјавама, контрадикторностима и недореченостима један је од најважнијих елемената Вучићеве технологије власти а кад се томе придодају беспрекидно таблоидско трабуњање и изјаве представника разних струја тренутно владајућег политичког конгломерата онда је готово немогуће разазнати шта је заправо званична политика Србије.

Занимљивим сплетом околности, у време када је због предлога британске резолуције о српским непочинствима током грађанског рата у БиХ и посебно тобожњег геноцида у Сребреници пажња српске јавности била више него иначе усмерена на историјат британско-српских односа, британски недељник Сан објавио је провокативне фотографије и видео снимак шестогодишње Елизабете, будуће краљице Уједињеног Краљевства, како са својим стрицем краљем Едвардом VIII увежбава фашистички (и нацистички) поздрав испруженом руком.

О каквим је све операцијама било речи сликовито сведочи обавештајна информација послата 27. јуна 1995. 28. дивизији: „У јутарњим сатима, дана 26.06 1995. године наше снаге из рејона Сребренице напале су и запалиле село Вишњицу. Четници су имали жртава међу цивилним становништвом.“

У више наврата је албанска политичка елита веровала да подилажењем интересима неке велике силе може да дође до остварења локалних, односно регионалних интереса.

Покушај фудбалске утакмице између Србије и Албаније и инциденти који су га пратили коментарисани су на различите начине. Инцидент због кога је меч прекинут има и јасне политичке последице – посета албанског премијера Едија Раме је у први мах одложена а њена реализација и даље је упитна а српско-албански односи који дуго не привлаче знатнију пажњу поново су постали медијски интересантни.

Кијевска Русија Георгија Вернадског сматра се за класично дело историографије о средњовековној Русији. Издата је први пут на енглеском језику 1948, као део замисли Георгија Вернадског и његовог колеге, историчара Михаила Карповича, да у серији од десет књига обраде практично целокупну руску историју.

Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића.

Поводом победе Башара ал Асада на изборима у Сирији редакција Србин.инфо разговарала је са Милошем Милојевићем, политичким аналитичарем, историчарем и администратором странице Support for Syria and Bashar al-Assad from the people of Serbia 1.

У оваквом међународном систему могућност артикулисања и одбране српских националних интереса је сведена на минимум и све што доприноси слабљењу униполарности у међународним односима одговара и Србији.

Да ли је неко очекивао овакве резултате избора? Ако изузмемо можда понеког срећног кладионичара тешко да има оних који могу потврдно да одговоре на ово питање.

Како у најкраћем окарактерисати досадашњи ток изборне кампање у Србији? Кључна реч под коју би могло да се подведе највећи део онога што је до сада у кампањи речено и приказано је демагогија. Упечатљив пример је предизборни спот коалиције око Социјалистичке партије Србије.

Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница су 21. јануара 2014. године у Малој сали Јосиф Панчић Коларчевог народног универзитета одржали трибину Србија и њена дијаспора: однос који би могао бити приснији.

У намери да се о важним темама из српског политичког живота отворено и одговорно говори у јавности Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница организовали су трибину Слободни избори – под принудом? посвећену недавно одржаним локалним изборима на територији Косова и Метохије, под правним оквиром самопрокламоване Републике Косова.

Јесмо, попе, него шта смо. Рђави смо – одговара Петар Божовић, Валенса из филма Ноћ у кући моје мајке из 1991. године. Нема сумње да би се многи, из ових или оних разлога, сложили са овом његовом констатацијом. Кад год се у Србији деси неки злочин који привуче медијску пажњу, то се искористи као повод за различите аутошовинистичке тираде, који се заснивају на напрегнутом политизовању случајева који по свој прилици немају никакво политичко значење.

Када сам писао претходни чланак о тзв. бриселским преговорима носио сам се идејом да назначим могуће политичке импликације осме рунде преговора (за оне који се слабије сећају то је она рунда на којој је Вучић рекао своје историјско Не), односно перспективе које је та рунда отварала. Поједини критичари су ми замерили да није донет прецизан и јасан закључак.

Најбржи начин да завршите рат је да га изгубите, речи су романописца и новинара Џорџа Орвела које погађају у центар српске преговарачке стратегије у Бриселу.