Подешавања / Settings

Док сте ви добрано кукавички тек провиривали из ровова српски сељак, тежак, ратник носио је себе већ оплаканог и васкрслог у слободу, не бендајући ништа и никога до Господа и Србије! То што ви прослављате као некакав Дан примирја ништа је друго до дан победе славне, небеске српске војске, и тачка! Простога сељака што није […]

Оно отужно поданичко и пеплашено у нама. Мисао да смо сувише мали како би били велики и најбеднији изговор: да нисмо достојни славних предака. Нисмо јер не желимо да будемо, лакше је живети као жртва него жртвовати се за живот! Отуда битанге налик Метју Палмеру и јесу домаћини у Србији. Јесу! Ми смо тек гости […]

Нису то „они у парку“, смраде, већ ратници, јунаци, но за такве привиде од људи налик теби вазда су, нажалост, били: они; неки, нешто, ништа понајвише… „Они у парку“, замисли, не траже ништа до шта им припада – да Србији ваљају и сада, без руку, ногу, очију, наде…као што су ваљали ономад кад нису жалили […]

Уздигао се талог у лелеку како је Хандке недостојан не само награде, већ и главе што улудо носи, јер ничега у њој до љубави према Србији! Чисте и непатворене, јер волео је кад је то било најпогубније, јерес свих јереси, проклетство, болест од које се умирало сто пута на дан… А, ипак је волео! Заиста! […]

Силно се, дакле, порадовала та клика некаквом расколу у цркви, наричући како то више није њихова светиња и како су изгубили веру, а све након доделе Ордена Светог Саве- Вучићу! Шта сам имао да кажем о томе- рекох, но морам их разочарати што се раскола тиче, јер тако шта као раскол у цркви не постоји, […]

Буди достојан па реци да си НЕДОСТОЈАН Ордена Светог Саве, Александре Вучићу! Не разумем, не прихватам и не мирим се с намером часних отаца да на твоја бездушна прса ставе то свето знамење јер на твојим прсима ће бити тек пусто железо, но не схватам како се ти мириш и сматраш достојним?! На моју душу […]

Читам некакве уратке тих „грађана света“ којима је читава планета дом а бескућници и аутостопери у сопственим животима и никако, баш никако да схватим шта их то гони да нељудском силином мрзе све што јесу?! Ни по јада што су „грађани света“, лепо је то, но је тужно што живот у Србији, и уопште бити […]

Поштујем ја различитости, но шта да поштујем кад је различитост топузина у рукама осионих и бахатих који се не боре за своја права већ за право да различитост наметну као данак у крви мученој Србији?! Велим и поваљаћу довека- једнако презирем професионалне патриЈоте и националисте баш као и професионалне педере, јер су и једне и […]

Америка нам никада није била пријатељ, нити ће то икада бити, с тога нам немојте, бедници, потурати то зло као сламку спаса за коју нам се ваља ухватити, јер ко је за њом посегао тај се удавио у води до чланака… Заборав јесте карта на коју играте, Јуде, и забораву јесмо склони али нисмо будале- […]

По оној гебелсовској о „сто пута поновљеној лажи“ и ова ће временом постати истина, страхујем, а заиста не бих волео да доживим дан када ће Србија на Русију гледати закрвављеним очима западне погани! Не зато што хировито волим Русију, није то летња љубав у којој планеш и сагориш, већ она суштинска, непотворена и чиста- насушна […]

Да је проблем решавао бих га, но кукаван је Србин којем је најсветије што имамо проблем! Да је проблем закукао не бих. Не бих се ни разграничавао, нити делио, већ ето крвницима читаво па нек се они злопате с „проблемом“, ал како ћемо и куда ми без „проблема“ кад нам све буде потаман..? Ако је […]

најлепши мириси горског опела, откосе, брате, Србине мој… Здраво ми био савардаче, јоште ти крваве за српство ране, јоште те ветар вида и плаче, горскога братства игумане… Јоште се ливаде подвижавају, јоште је поток на послушању, јоште нас нерођене пострижавају јоште ми звоници о највишем грању… Ево ме горо, милоснице, мати небом на камене скуте […]

Пева у пламену, пева каднило, икона, пева читаво сило, сва села, певају цркве и манастири… Само звери ћуте. Јуче су с татом наздрављали моме рођењу, зашто му сада ломе руке којима их је почастио оном ракијом..? Оном што је деда закопао крај крушке што су јој полегле гране… Не од рода њенога већ мога, нејаке […]

Суштина борбе Србинове за све што му је заветно јесте у данашњој беседи владике Јоаникија: „Спремни смо да гинемо за своје светиње!“ И јесмо спремни, заиста јесмо, јер живот је вредан онолико за шта вредније од живота можеш да га даш, а има ли шта вредније од заветовине, вечнога живота, пострадања на крсту за веру […]

Докад ће нам врата бити широм отворена за белосветске битанге које у дом ожалошћених свраћају да мераче удовицу?! Докад ћеш нас понижавати, Александре Вучићу, поседајући за трпезу крвнике Србије, а списак ђавољих ратника које си свратио да запевају о задушницама је стравичан- од Блера, Шредера, Бајдена и још сијасет монструма, све до овог данашњег олоша […]

Пожалићу свачју жртву- крв је крв, кост је кост, гроб је гроб, а хоћеш ли ти пожалити крв рода мог? Србин сам, хришћанин, светосавац, не умем да мрзим… Србин сам, страдалник, вазда на крсту и вазда с њим, потомак спаљених огњишта, прекланих вратова, крвавих река, јама, вртача, вешала, кочева, маљева… Пожалићу свачју жртву, потомак сам […]

Помаже Бог, Видовдане! Бог вам помогао, децо! Чији сте, сирочади тужна? Куд то лутате у ове касне сате?! Теби у сусрет, часна старино! Чујеш ли да ти певамо? Славом те дочекујемо, деца твоја… Ако сте деца моја што вас не видим? Ако ми певате зашто вас не чујем? Ако ме славом дочекујете зашто се оволика […]

Драга Мирна, немам срца, а вала ни снаге да те што критикујем, јер не треба теби ни презир ни прекор, од тога живиш, на томе трајеш и постојш, теби сирота душо треба разумевања и помоћ. Разумевања, јашта, јер твоје стање духа иште да те човек, хришћанин, православац, светосавац- разуме, јер ти си суштински несрећно биће […]

Ништа што та фукара каже није наивно, свака његова реч кипти суштим злом и мржњом, а уколико му се поваздан не одговара временом ће његови пасјалуци постат беседе и проповеди, завешће неки млад, наиван, накриво национално накалемљен свет, а они су ти који ће сутра још грђе од њега ударати на све свето и заветно […]

Прађед Мијаило, дични јунак мојковачких крвавих бадњака и нико до њега од старијих мушких глава из камене приземљуше у Морачи! Пострадали су за српство, свету Српску православну цркву и веру светосавску- где су пали тамо су их и копали… Због тог знаног гроба и свих незнаних не знам где бих сутра ваљо више него на […]