Подешавања / Settings

БЕОГРАД – Фонд за хуманитарно право (ФХП) поздравио је данас отварање поглавља 23 и 24 у преговорима о приступању Србије Европској унији и оценио да поглавље 23 обухвата и врло специфична питања суочавања са наслеђем ратова у бившој Југославији, као што су гоњење и кажњавање починилаца злочина, али и пружање правде жртвама тих злочина.

Центар за евроатлантске студије најоштрије осуђује константан тренд злоупотребе броја погинулих цивила и припадника оружаних снага током НАТО бомбардовања СРЈ, стоји у најновијем саопштењу ове организације.

Парламентарне странке о идеји невладиних орбганизацији да Скупштина ода пошту погинулим Бошњацима. Из Фонда за хуманитарно право поручују да Србија бежи од речи геноцид

Адвокат бивше председнице ФХП тврди да Тужилаштво за ратне злочине игнорише госпођу Кандић све док јавно не изнесе оптужбе, а тада се укључује главни хашки тужилац Серж Брамерц и прораде дипломатски канали

Први основни суд у Београду пресудио је да Фонд за хуманитарно право исплати начелнику Генералштаба Војске Србије генералу Љубиши Диковићу 550.000 динара јер му је изношењем неистина у Досијеу „Љубиша Диковић“, Фонд нанео душевне боли, саопштио је ФХП.

Он је додао и да екстремизам на Западном Балкану јача и да то никако није добра вест, истакао је да му се јавио један нападач из Сребренице, напоменуо је да је акција Олуја највеће етничко чишћење од краја Другог светског рата, поручио младима да нема среће у рату и да се фашизам у Србији неће славити. Оценио је и да је у Хашком трибуналу било више политике него права, подсетио на ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају и Насеру Орићу, а после излагања новинара Времена Дејана Aнастасијевића оценио и да мало ко у Србији мисли да је генерал Владимир Лазаревић починио ратни злочин.

Иако је ауторски текст Наташе Кандић одштампан у рублици „лични став“, јасно је да он суштински представља колективну директиву властима у Србији шта од њих очекује Запад.

Председник Српске радикалне стране Војислав Шешељ на свом Твитер налогу је више него активан.

Оснивач Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић оценила је да је ослобађајућа пресуда лидеру СРС Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом изненађујућа.

Најцрњи пример таквих особа представљају Наташа Кандић, од првог дана директорка Фонда за хуманитарно право а сада РЕКОМ-а, и Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије. Обе су плаћеници Владе Сједињених Америчких Држава и извесних приватних фондација.

Оснивачица Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић оценила је данас да је пресуда Радовану Караџићу од 40 година затвора праведна за жртве али и за оптуженог.

Реч је о ратним злочинима и злочинима против човечности у селу Резале на Космету и скривању тела жртава. Према овим сазнањима, Тужилаштво сада проверава наводе из кривичне пријаве, коју је ФХП поднео у октобру, и то „прикупљањем потребних података и обавештења“.

Поштована госпођо Кандић, хтедох Вас овог пута заобићи али вама је драго (све друге) прозивати, навикли сте да понижавате, вређате, омаловажавате људе на све могуће начине. Такво понашање не може бити у складу са особом која се наводно бори за људска права. Госпођо Кандић, јавност треба да зна како сте Ви пројекат регионалног карактера претворили у ваш приватни пројекат.

У саопштењу Фонд је додао да су пријављени и некадашњи командант 86. одреда Посебне јединица Драган Обрадовић, као и командант чете којој су извршиоци припадали због неспречавања, односно некажњавања починиоца злочина.

„Када данас видим да ће Србија обележити 5. август као Дан жалости, једино могу да кажем да је то лицемерје, једна политичка игра. Ја могу само да сагнем главу, да ћутим и да се стидим.“

То није био лак посао јер су албанске странке, на дан гласања, а мимо процедуре, име аутора више од 700 патената, између осталих и наизменичних струја, заменили предлогом да једина градска улица у којој су Срби већина, носи назив Наташе Кандић, оснивача београдског Фонда за хуманитарно право.

Појачане снаге полиције присутне су од јутрос у центру Београда, у близини зграда Владе, Председништва и Народне скупштине, иако су сви скупови који су за данас били најављени у Београду, забрањени одлуком Министарства унутрашњих послова.

Састанку су, како се наводи, поред Кандићеве, присуствовали и Здравко Гребо, Жарко Пуховски, Џенана Каруп Друшко и Адиатик Келменди.
Рад РЕКОМ су до сада финансирали: Влада Холандије, ЕУ, ОЕБС и Roskfeller Brothers Fund.

Потпредседник Српске радикалне странке Немања Шаровић на редовној конференцији своје странке, у четвртак 11.06., изнео је занимљив податак да је у 2012. години из републичког буџета за рад невладиних организација издвојено 7,7 милијарди динара, а у 2013. години 14,38 милијарди динара.

О каквим је све операцијама било речи сликовито сведочи обавештајна информација послата 27. јуна 1995. 28. дивизији: „У јутарњим сатима, дана 26.06 1995. године наше снаге из рејона Сребренице напале су и запалиле село Вишњицу. Четници су имали жртава међу цивилним становништвом.“