Подешавања / Settings

Прави националистички покрети, који могу да спасу Европу, морају да буду социјалистички. Капитализам је нефикасни и неморални систем – закључује наш саговорник.

Први светски рат догодио би се и без сарајевског атентата јер су већ постојале тензије између Немачке и Русије, каже син Ота фон Хабзбурга Карл Хабзбург Лотринген и демантује да је Аустроугарска крива за почетак рата.

Након кризе у Европској унији која је докрајчила веровање да би Србија са уласком у Унију решила своје економске проблеме, чини се да је отпао још један од кључних аргумената који се помињао као разлог због чега би Београд требало да се што пре баци у загрљај Брисела.

Нема ниједне лоше, негативне, тешке, најцрње оцене, квалификације Срба као народа и Србије као државе, која је настала у иностранству. Не, све оне рођене су у београдским салонским становима
Ратко Дмитровић

У недељи иза нас велику пажњу јавности побудио је мини-серијал „Вечерњих новости“ о патриотизму, европејству, родољубљу. Жеља нам је била да објаснимо, ако је могуће, због чега се само код Срба, у одређеним друштвеним и политичким круговима, свако истицање националног осећања, позивање на историју и националне великане, третира као ретроградно, конзервативно, антиевропско понашање. Та врста „антиевропејства“ код других народа није позната. Откуда то?

Корен је дубок, сеже до 1918. године, што су објашњавали и саговорници „Новости“, и рађања заједничке државе Јужних Словена, у којој је већински народ, Срби, уз поништавање сопствене државе морао да круни и колективну националну свест јер то је сметало малим народима. Работа је кулминирала у Титовој Југославији и дошли смо у ситуацију, ево траје и данас, да је свако српство у Србији инцидент.

Завршне радове у овој причи обавила је фракција Савеза комуниста Србије, поражена на чувеној Осмој седници. Они су сваком националном предзнаку код Срба прилепили хегемонизам, шовинизам, неретко и фашизам.

Они су у Србији увели поделу на патриоте и оне друге, уз паралелну поставку да је патриотизам највеће зло; они (поражени на Осмој седници) „измислили“ су тзв. независно новинарство; тврде да су баш они у Србију „донели“ демократију и слободу; они су тражили лустрацију али са 1986. годином као стартном позицијом, иначе би морали саме себе да лустрирају. На крају, они су, кажу, власници будуће чланске карте Србије у Европи. Ако до тога икада дође.

Нема ниједне лоше, негативне, тешке, најцрње оцене, квалификације Срба као народа и Србије као државе, која је настала у иностранству. Не, све оне рођене су у дедињским вилама и београдским салонским становима ликова поражених на Осмој седници, послате су у свет као тужба на рачун сопственог народа, а отуда се вратиле као ставови међународне заједнице.

Сви интереси највећих српских непријатеља, великих и малих, поклапају се са циљевима и интересима бивших српских комуниста (сада демократа и либерала) изашлих из шињела Осме седнице. Чудно, али истинито. Такви, без изузетка, гаје наглашени анимозитет према, на пример, Емиру Кустурици. Или према Новаку Ђоковићу. Откуд њему – онако успешном, најбољем на свету – право да се представља као Србин.

Нисте ваљда заборавили да је Жарко Кораћ, први у свету, Ђоковићу замерио што након победе подиже три прста. Кораћ то сматра србовањем, провокацијом. Из тога је, само из тога, рођена недавна лондонска оцена да су онај усташа Јосип Џо Шимунић и Новак Ђоковић иста страна балканске медаље. Човек који је то изговорио појма нема шта значе три Ђоковићева прста. Јавили су му из Београда уз опширно, можете претпоставити какво, објашњење.

Кустурица им смета јер руши поставку да је сваки српски национализам неприхватљив за Европу. Кусту у тој Европи третирају као изузетно ретку и исто тако вредну ендемску врсту, цене га више него сопствене филмске великане, а врло добро знају за његово србовање. И како ту чињеницу себи и другима да објасни следбеник поражене фракције КПС на Осмој седници. Излаз је пре неку годину понудила Весна Пешић; она сматра да Кустурицу треба вратити у Сарајево.

Звучи парадоксално, нестварно за 21. век, али Срби као народ морају још једном на пут националног освешћења, јер оно што је у том смислу код Срба оставило југословенство и комунизам, дугорочно гледано представља најуспешнији пројекат поништавања једне нације у савременој Европи.

Развој Исламизма у Русији зависи од два фактора. Један је повезан са глобалним развојем догађаја, а други са домаћом економском и политичком ситуацијом, која такође зависи од глобалних догађаја. У случају негативног сценарија, Русија се може суочити са драматичним порастом броја радикалних исламистичких покрета као и присталица слогана „Русија Русима“.

Вашингтон увек врши притисак на режиме који му не одговарају подржавајући опозицију под националистичком заставом, изјавио је Данијел Макадамс, извршни директор Института Рона Пола за мир и благостање.

Када су се у другој половини деветнаестог века појавили радови Маркса и Енгелса, оштроумни критичари су приметили да они не представљају ништа ново, до још једне лажне представе о могућем рају на земљи, за све и свакога, према жељама и сновима, да су у суштини искривљено и злоупотребљено хришћанство.

Соња Бисерко: Србија мора одустати од националистичке политике, силом или милом >Соња Бисерко представила је у Сарајеву књигу „Урушавање Југославије-фатална привлачност српског национализма“, у којој је за распад бивше државе и грађански рат оптужила српски национализам какав се памти још из 19. века.

Медијски мрак у Србији није нестао ни после смене жутог режима. Доказ за то је данашњи чланак на интернет издању „Блица“ под називом „Опомињујуће слике: Балкан, 21 век“, који најблаже речено не приличи новинарском позиву.

Зашто српски политичари који под притиском НАТО-а улазе у преговоре са Приштином личе на овнове који чекају пред вратима кланице? Мислим да би међу многим аспектима пре свега требало у први план истаћи моменат духовности. Православне државе никада нису водиле освајачке ратове, јер су такви ратови у супротности са њиховим погледом на свет. У последњих […]

Албански национализам је најцивилизованији и потпуно инспирисан вредностима слободе“, рекао је Бериша.

Као што се зна, ове године Нобелова награда за мир била је додељена ЕУ. За дорпинос јачању мира и демократије. На тај начин били су истакнути напори ЕУ на обједињавању Европе и њеном претварању из континента рата у континент мира. Окрет у страну Брисела је изазвао радост европских политичара, сарказам европских грађана и недоумицу експерата […]