Подешавања / Settings

Непризната фудбалска федерација Косова се нада да ће отац имати главну реч и да би Јанузај могао да заигра за њих.

Наступа кључни тренутак по питању Космета. Он је повезан са изборима заказаним за 3. новембар текуће године, који треба да буду одржани на целокупној територији самопроглашене “Републике Косово”.

Бивши командант Ослободилачке војске Косова (ОВК), а сада истакнути демократски функционер на Косову- Фатмир Љимај поново је ослобођен оптужби за ратне злочине у логору Клечка, где су крајем 90-тих мучени и убијани српски затвореници и „нелојални“Албанци.Званична Приштина сматра ову одлуку суда доказом да је ОВК водила „праведну борбу“, док су чланови породица отетих и несталих на Косову разочарани- јер за кривична дела опет нема одговорних.

Наиме, у другостепеном поступку правна копља ломе се око тога да ли су радње које су оптужени починили после 20. јуна 1999. године могле или не да се квалификују као ратни злочин, због тога што су оружане снаге СРЈ тога датума напустиле окупиране територије. Тужилаштво за ратне злочине покренуло је иницијативу пред Врховним касационим судом да се ово спорно правно питање реши, тврдећи да се оружани сукоб наставио и после 20. јуна 1999. године. Кривично одељење Врховног касационог суда, у мају ове године донело је правни закључак који гласи: „Немеђународни оружани сукоб између оружаних снага СРЈ и организоване наоружане групе косовских Албанаца такозване ОВК, вођен од фебруара 1998. године, окончан је тек разоружањем припадника ОВК крајем 1999.године.”

Став тужилаштва је да је ОВК, са којом није склопљен никакав мировни споразум, наставила са нападима на цивилно становништво пре свега српске националности на окупираним територијама све до краја 1999. године, док ОВК није расформирана. То потврђују извештаји Службе за откривање ратних злочина МУП-а Србије према којима је на подручју окупираних територија од 1. јануара 1998. до 20. јуна 1999. године убијено 465 цивила, а после тог датума далеко више, јер је тада смртно страдало 600 цивила, чији су посмртни остаци идентификовани и 401 особа чији остаци до данас нису нађени.

Питање оружаног сукоба кључна је ствар за квалификацију

Мушка деца треба да се на рођењу поздрављају са „добро дошао осветниче Косова“

Новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић нестали су 21. августа 1998. године на путу између Велике Хоче и Зочишта, када су кренули у манастир Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту, да направе репортажу о повратку монаха у манастир.

За обуку која ће трајати два месеца ангажовани су агенти из Серкота, специјализовани за тајне акције и двојица из специјалних снага у Перпињану. Једна екипа инструктора предвиђена је како би косовске Албанце обучавала у гађању, телесном обезбеђивању на улици, усред гомиле људи, у конвоју, као и у дезактивирању експлозивних направа.

После интервјуа са француским новинарем Пјером Пеаном, „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Угледни париски издавач Фајар објавио је књигу „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“ чији је аутор Пјер Пеан, највеће име француског истраживачког новинарства. Аутор бројних бестселера, увек заинтересован за наличје званичних верзија догађаја и биографија, Пеан као црвену нит следи аферу о трговини органима, готово непознату широкој француској публици.

У раним јутарњим сатима 4. августа 1995, двеста хиљада хрватских војника кренуло је у „ослобађање“ Републике Српске Крајине од свега живог, а понајпре Срба.

У тексту под насловом „Bring up the bodies“ (Покажите нам тела) новинар магазина „Њујоркер“ констатује да су косовски лидери оптужени за ужасне злочине и истовремено поставља питање: да ли то неко може да докаже.

Блаца, на основу чијих сведочења је до сада осуђено шест особа, провешће у затвору три и по године, јер му је у казну урачунато и време које је пре три године провео у притвору.

У историји југа Балкана у јулу 2013. године су се догодили неки значајни догађаји који воде ка потпуној смени културно-цивилизацијског типа и промена граница у региону. Одмах после потписаног војног споразума Приштине са Албанијом, 9. јула текуће године, Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен је прогласио стварање борбено ефикасне армије “Републике Косово”: достизање “пуне оперативне способности” и “њихове способности да испуне постављене им задатке у складу са њиховим мандатом и НАТО стандардима”.[1]

Американци су читаву последњу декаду октобра 1998 отворено уцењивали Београд. Мадлен Олбрајт је изјавила у специјалном интервју за CBS: „Србима је остало још много тога да ураде како би испунили услове споразума са НАТО-м о Косову. Треба да повуку специјалне јединице полиције, као и додатне војне снаге.“

Од 17. јуна текуће године почела је примена званичног дипломатског канала комуницирања између Београда и Приштине на основу Бриселског споразума – дошло је до размене тзв. “официра за везу”. За београдског “официра” одређен је Дејан Павићевић, а за приштинског Љуљзим Пеци.

Хелена Ранта, финска лекарка, после десетак година открива како је на њу вршен притисак да оптужи Србе за масакр, што је био повод за НАТО бомбардовање.

Сиријске побуњенике у складиштима у Турској чека испорука оружја из бивше Југославије, а њихово додатно наоружавање могло би да преокрене однос снага у тој земљи. Ово је недавно потврдио британски лист „Телеграф“, док је „Њујорк тајмс“ писао да су сиријски побуњеници већ добили ручне бацаче и мине из Хрватске.

Тројица команданата ОВК, Љатиф Гаши, Рустем Мустафа Реми и Назиф Мехмети осуђени на укупно 13 година затвора због мучења затвореника у логору Лапаштица 1998. и 1999. године.

Кад се свест нашег народа приближила нули и нема научимо нешто корисно од Турака да не би над нама господарили на неки начин.

Објашњавати ко је Рамуш Харадинај и каква је његова улога у косметској кризи, скоро да нема смисла. На Балкану, а посебно у Србији, то име је веома познато. Међу српским становништвом постоји чврсто уверење да је он манијакални убица, док се међу косовским Албанцима и даље глорификује његов хероизам.