Подешавања / Settings

Доћи ће време да ће се (православни) Хришћани подићи један на другог.

Недавно смо били сведоци када је део хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић “Историја дубровачке књижевности” протумачио као “иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије”. Овакве бурне, често и параноичне реакције наших комшија не изненађују добре познаваоце њихових прилика. Оно што изненађује је изостанак реакција с ове стране Саве и Дунава на многобројна хрватска својатања наше баштине, наших књижевника, наших научника.

Од поделе хришћанске цркве на Источну и Западну 1054. године па до данас, постоји у политици Ватикана континуитет, у смислу настојања да под своју доминацију стави све хришћанске цркве; мењали су се само облици борбе, стратегија и тактика.

У почетку, та промена није била толико примећена, али касније ће постати један од главних теолошких раздора Истока и Запада.

Након Свете архијерејске литургије коју је јутрос служио у Доњем манастиру Острогу Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије је подсјетио да је Свети апостол Вартоломеј, чији празник је данас славила наша Црква, небески заштитник и покровитељ Његове Свесветости Патријарха васељенског Господина Вартоломеја.

Вероватно је прави циљ његовог рашомонског екскурса да нанесе још једну увреду Српској Православној Цркви, њеном поглавару и целом српском народу, поредећи нас са децом из забавишта, која све раде „из ината”.

Српска држава види у Ватикану потенцијалног савезника који не признаје Косово, док СПЦ не може да заборави да поглавар свих католика никад није јасно и отворено осудио злочине над Србима у Другом светском рату.

Мислим да наши државни функционери треба да имају политичке консултације са тако значајним политичким фактором као што је Ватикан, јер Света столица има велики углед, политичку моћ и разуђену мрежу широм света – рекао је Дачић новинарима, после састанка у Београду са секретаром Свете столице за односе са државама надбискупом Домиником Мамбертијем.

Дуже од века Византинци ће проливати крв једни другима делећи се на присталице (иконофиле) и противнике икона (иконокласте).

Озбиљне разлике постоје у схватању човековог спасења од греха и смрти посебно од времена Британца Анселма Кентерберијског (11. век) који сотириологију своди са онтолошке равни на психолошки морализам.

Папа Фрања, поглавар Римокатоличке цркве пензионисаће четворицу бискупа који припадају шовинистичкој струји Католичке цркве у Хрватској, пише „Јутарњи лист“.

Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире

Оно што се данас дешава са Ватиканом представља одраз не само кризе католичке цркве и њене неспособности да се супротстави дехристијанизацији западног друштва, већ и кризе саме институције папске власти.

Није тајна да руски председник на договорено место увек долази последњи, па су га тако чекали и председник Јужне Кореје, Ангела Меркел, краљица Елизабета…

Асоцијација избегличких удружења Срба из Хрватске оценила је изјаву патријарха Иринеја о противљењу избеглица доласку папе у Србију као „увреду и анатемишућу клетву која има несагледиве последице“.

Патријарх Српске православније цркве Иринеј изјаснио се, за приближавање православне и католичке цркве, као и за долазак поглавара римокатоличке цркве у Србију.

Папски изасланик, милански кардинал Анђело Скола данас је у Нишу служио католичку миса поводом обележавања 17 векова Миланског едикта.

Папа Фрања признао је постојање „геј лобија“ у ватиканској тајној администрацији, Курији, пренели су данас верски медији.

Уколико се стекну услови, папа Фрања би ускоро могао да посети Србију, рекао је у разговору за Данас надбискуп Клаудио Мариа Чели, председник папског Већа за друштвену комуникацију и један од најближих сарадника поглавара Римокатоличке цркве.

У сред Загреба, у близини срца Исусовог у Палмотићевој улици, поводом дана Ендехазије, одржана је миса задушница за усташког злочинца Анту Павелића. Мису су служили исусовци Вјекослав Ласић и Станислав Кос. Миса за Павелића, служена је у многим градовима и местима диљем лијепе им плаве државе, с тисућљетном културом. У Сплиту у цркви Светог Јосипа на Мертојаку, чуле су се хисторијске речи: „Павелић је био истински борац за Хрватску, а Јасеновац болница“. То је изјавио извесни Марко Скејо из ХЧСП-еа и додао „… да је Павeлић позитивна повјесна личност“.