Подешавања / Settings

Одмах треба рећи следеће: када се говори о опозицији, не би требало мислити на натоидну и бриселољубну „опозицију“. Њу, углавном, чине крхотине некадашње Демократске странке (ДС, СДС, ЛС), другосрбијански фундаменталисти (ЛДП), као и војвођански сецесионисти (ЛСВ). Они хоће исто што и Вучић, само много брже и послушније.

За свега две недеље појавило се седам текстова пет различитих аутора на ову тему. Више је него очигледно да се акција координира из једног центра. (Можда тај центар има стари српски назив – Деливери јунит?) Поготово ако се овој акцији додају и драматичним тоном интониране изјаве Зоране Михајловић и Ивице Дачића како ће се „позабавити“ патриотским снагама „због будућности наше деце“, односно да су то партије које шире „опасне идеје“. Тако дођосмо до тога да је залагање за чвршћу сарадњу са Русијом „опасна идеја“.

Буђење из свеопште анестезије народа нећемо моћи да остваримо ако се будемо борили само за прелазак изборног цензуса.

То је управо оно друштво у које данас Србе увлачи њихова политичка елита. Зато треба схватити да информативна блокада српских патриота представља само прелудиј за повратак оног поклопца којим је недавно управљао Џејми Шеј. Срби поново морају да клекну на колена, али сада већ зарад интереса сопствене елите.

Поново смо сведоци да истраживачи јавног мњења не истражују заједнички рејтинг коалиције ДВЕРИ-ДСС, већ нам дају одвојене процене и проценте на предстојећим изборима. Са друге стране прозападне и про-НАТО странке, као што су ЛДП и СДС, можемо видети у заједничким коалиционим рејтинзима.

Конзервативне и антимодерне странке попут ДСС и Двери уживају подршку СПЦ, СAНУ, имају велики утицај на Универзитету и заснивају се на огромној фрустрацији грађана.

Јасно је и од раније да режим и тзв. „жута“ опозиција (парламентарна у исто време) настављају концепцијски Постоктобарску есенцију, која само лоше ствари надаље може донети за земљу, већ прилично рањену и раубовану применом промашеног макроекономског неолибералног модела, са демографским минусом који се продубљује сваке године, са антисоцијалном политиком, потом предајом чак и севера Косова, мигрантским понором, напуштањем државотворне подршке српској ствари у Црној Гори, али и Републици Српској који су пред великим искушењима, затим следеће године се отвара могућност да у правцу даљег некритичког пузања ка ЕУ и директне продаје (преосталог) земљишта странцима и др.

Кад смо поверовали да је наш централни и највећи проблем Милошевић/Коштуница/Вучић, тог тренутка започели смо игру држећи се за ђавољи реп. Србија данас нема већег интереса од тог да задржи грађански мир и да бар не продубљује дубоке ране поделе на свом друштвеном ткиву. Према томе је чак и наша беда лук и вода. Наши непријатељи хоће да нам сруше тај мир, јер тиме скраћују пут свих својих амбиција са Србијом. Део нас им у томе помаже из слепог уверења, део ради за паре, а део из огромног нагомиланог беса. Али свеједно раде.

Патриотска опозиција треба да максимизира своје могућности, пре свега да настави са уједињавањем. Од пресудног значаја је да у Патриотски блок буде укључена странка која дели сва политичка стратешка уверења са њим, а то је Српска народна партија Ненада Поповића, која последњих месеци потпуно има исту политику и у пракси.

У 2016. години нас чекају и ванредни парламентарни избори, на које ће Српска радикална странка изаћи сама. Ово у интервјуу за „Србин инфо“ поручује лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ и истиче да формирање било каквих коалиција омогућава многим безначајним странкама, које немају никакву подршку у народу, да добију своје представнике у парламенту.

Отворени смо за даље ширење Патриотског блока, као и за формирање новог политичког правца Србије, који ће државу од погубног пута ка Бриселу окренути сарадњи са Русијом и слободним светом. Ово у интервјуу за „Србин инфо“ поручује Бошко Обрадовић, лидер Двери:

Заправо, данашњу политичку сцену у Србији можемо поделити на три доста велике и међусобно прилично јасно дефинисане и размеђене групације странака и политичких субјеката.

Ванредне републичке изборе на пролеће могли би да прате и превремени председнички избори, а, како сазнајемо, један од кандидата за новог шефа државе је и Вук Јеремић, министар спољних послова у владама Војислава Коштунице и Мирка Цветковића.

Ако се мање више можемо сложити да данашњу политичку сцену у Србији чине три прилично омеђене групације странака онда да видимо шта се током ове јесени одвија са патриотском опозицијом.

У српској јавности су се у последње време појавиле предизборне анкете у којима су рејтинзи СП Двери и ДСС представљени појединачно иако су обе странке већ пре више од годину дана најавиле да ће на изборима наступати заједно. Поводом тога Српски покрет Двери је издао саопштење које преносимо у целости:

Обе странке су сагласне да је патриотски блок опредељен за даље ширење и окупљање свих евроскептичних и анти-НАТО снага у Србији.

Немачка информативна агенција ДПА јавља у вези сукоба са листом Курир који иницира режим, а пре свега Информер и Пинк тв (оба гласила иначе у Црној Гори подржавају антисрпски диктаторски Ђукановићев режим примедба ДП), да „…Медији су постали део власти, па су, морали да учествују у кампањи премијера Александра Вучића, 80 одсто медија по налогу крије сваку критику власти те износе да је економски и социјални живот током кризе здрав…»

Др Вујић подсећа да су Двери 1. септембра започеле кампању против погубног режима премијера Александра Вучића сакупљањем потписа против продаје Телекома, као подршку петицији водећих синдиката Телеком групе.

Цвијановићеве колумне су, дакле, окружење у којем „патриотска опозиција“ не само да постоји, него још испада и главна опасност по Србију. Уколико она сад направи неки погрешан потез, оде маст у пропаст. Односно, паде Вучић са власти, а онда нека нам је Бог у помоћи.

О актуелној политичкој и друштвеној ситуацији у земљи, редакција „Србин инфо“ је разговарала са др Војиславом Шешељем, лидером Српске радикалне странке: