Подешавања / Settings

Још један честити Србин скончао је у Хашком казамату. Још један српски ратник издахнуо је као заробљеник „наших западних пријатеља“. Још један православац принет је на сатанистички олтар Новог светског поретка.

О Светом владики Николају Жичком је исписано небројено много страница. Такође, велики број његових писаних радова је сачуван и радо читан. Мишљења о њима су различита, што и није неразумљиво када се у виду има ширина и дубина владикине мисли. Ипак, добронамерно и истинито се од злонамерног и неистинитог лако распознаје. У књизи Павела Тихомирова О крсту Светог владике Николаја нашу пажњу је привукла једна несвакидашња епизода из владикиног живота.

Ево већ се завршава, љубљени, прва седмица. Завршава се и пост оних који се припремају да се причесте Св. Христовим Тајнама на Божанственој Литургији – или сутра или прекосутра, у недељу. А сада, они који завршавају пост, треба да исповеде своје грехе да би се над њима савршило Тајинство покајања, које обично код нас претходи Тајинству св. Причешћа. Треба приметити да у старо, добро време код нас, у Мајчици Русији, нису тако постили пред причешће1, као сада.

Осим хришћана пост је био практикован међу Јеврејима, муслиманима, Конфуцијнима, Индусима, Таоистима, Јаинистима и верницима других верских група. У Старом Завету се пост често помиње.

Свештеник из Штрпца Добрисав Поповић умало главом није платио обављање своје дужности. У земуницу у селу Репушевићи, где се Дража Михаиловић скривао, одвела га тројица јатака

Две су потпуно различите формулације око једног од кључних питања данашње православне вере у Србији. Јер у питању су свете тајне православља – исповест и причешће.