Подешавања / Settings

Избори за Европски парламент, који су карактеристични из више аспеката, представљају завршетак бучног изборног пролећа – које је почело са Србијом. А, ако овоме додамо и бирачко дејство у Украјини, мозаик гласања ће бити још колоритнији и умногоме парадоксалан, али ипак у стању да одреди главне правце европске политике неколико година унапред. И управо би политичари и грађани Србије требало у првом реду да осмотре нове реалности, које се појављују пред нашим очима.

О једној дубокој промени у Србији која је већ почела.

„Ненад Чанак је Тадић, исти онај који је са (Војиславом) Коштуницом доносио овај Устав, по коме се ево оспорава и то аутономије коју сте ви предвидели сопственим Статутом“, казао је лидер ЛДП-а.

Председник Србије Томислав Николић разговарао је данас у Београду са представницима хрватске националне мањине у Србији, који су истакли да је положај те мањине у Србији задовољавајући, саопштила је служба председника Републике за сарадњу с медијима.

„Залажем се да судови и тужилаштва буду ригорозни. Као предсједник Републике, никада нећу дозволити да се овдје проводи хајка, а онај ко мисли да проводи хајку нека то уради“, навео је Додик и напоменуо да је ова власт елиминисала организовани криминал у Републици Српској.

Почео сам са одбраном Југославије, наставио чувањем Српске Крајне, републике Српске, као и чувањем Косова у границама Србије. А све време Европа приговара свему што радимо. Стављају те на листу непожељних и намећу изолацију и санкције. Пошто су се времена променила, морали смо да поставимо себи нове циљеве. Има изрека у нашој земљи која гласи „Само будала не мења себе!“ – објаснио је Николић и додао да је сада време да обезбеди народу бољи живот, социјалну здравствену заштиту.

Бласфемично је, али националну опозицију данас функционалном једино могу да учине Тома и Вучић, и обратно

Ствари у Србији су дошле у пат позицију. Потпуно се слажем са проценама које је више пута изнео Жељко Цвијановић – и не само он – да се ситуација у свету последњих година мења набоље, али да размере унутрашњег уништавања Србије добијају убрзање, знатно брже од промена у свету. Уколико се нешто брзо не промени на шаховској табли при овако постављеним фигурама, наша земља и друштво, а самим тим и било каква перспектива народа, биће веома тамна. Ствари су данас чак можда и лошије него у задњим месецима жутог режима јер је тада постојао широк фронт опозиције, пре свега у политичком систему. Један од главних мат-потеза била је рокада на врху СНС.

Недељни председнички избори били су шести од увођења вишестраначког система у Црној Гори, и други након стицања независности 2006. године.

Како у мом најближем окружењу нема гласача ДС-а, пред изборе 6.маја често сам имала прилике да чујем да је најважније склонити Бориса Тадића.Аргументи су били да је ДС превише пустио корење, те да би се његовом сменом цели тај систем уздрмао, а да би сви након њега били лакше смењиви. Морам да признам, сумњала сам у то, а да ни сама нисам знала зашто… можда има нешто у тој женској интуицији. Сада, након што се смена догодила, дешавања на српској политичкој сцени, нажалост потврђују да су моје сумње биле оправдане.