Подешавања / Settings

Није претерано рећи да свет више неће бити онакав какав је био до сада. Након управо потписаног договора о стварању Евроазијског економског савеза, у чијем саставу су засад Русија, Белорусија и Казахстан, ствара се заједничко тржиште које чини близу 200 милиона људи, које ће моћи да конкурише тржиштима Европске уније и Сједињених Држава.

Најновије изјаве званичних представника Европске уније у Београду на јасан начин показују да Брисел са садистичким ужитком повећава захтеве од Србије за обећани улазак у ту недосањану организацију, док са друге стране упорно настојање Србије да их по сваку цену испуни – представља класичан облик мазохизма.

Наравно, тешко је поверовати да је европска комесарка Георгијева била толико неинформисана да није знала чак ни приближну суму којом располаже европски фонд солидарности, већ би се пре могло рећи да је покушала јефтиним блефом да задиви унесрећене људе у Србији који су се нашли на удару водене стихије.

Вест о томе да је у Београду завршио свој животни пут Добрица Ћосић, један од највећих српских писаца, академик и политичар, неминовно повлачи за собом кључно питање – какве истине је оставио у наслеђе својим савременицима и будућим нараштајима после скоро вековног постојања и огромног сакупљеног животног искуства? Неке његове поруке, које је упутио јавности још сасвим недавно, посебно су упечатљиве.

Иако се становништво Србије налази буквално на путу сигурног изумирања у сагледивој будућности због трагично ниског наталитета, што се врло прецизно може математички израчунати на основу садашњих трендова – чини се да нема снаге, па чак ни воље, да се нешто кардинално промени у позитивном смислу.

Иначе, тим поводом је на пример шеф делегације Европске уније у Београду Мајкл Девенпорт готово заповедним тоном поручио Влади Србије и властима у главном граду, да требају обезбедити одржавање геј-параде, јер би по његовим речима одржавање таквог скупа представљало „јасну поруку свим људима који желе да користе језик претње и насиља да је такво понашање неприхватљиво“.

Упркос чињеници да је у Србији забрањено гајење генетски модификованих организама, остаје чињеница да се стално откривају нове количине засађених површина са недозвољеним ГМО семеном, што изазива велику забринутост у јавности и питање – како је то могуће, и какве ће последице по здравље нације и будућих генерација оставити такве биљке када уђу у ланац исхране?

Након што су крајем марта у Панчеву започели први радови на суштинској модернизацији српских железница помоћу руског кредита, објављена је информација која сведочи да ће они ускоро да се у пуном обиму изводе и на другим виталним саобраћајним правцима.

Финансијски крах који је задесио Украјину откако је нагло заокренула свој брод у правцу Европске уније, могао би да послужи као парадигма политичке острашћености која уместо у прокламовану светлу будућност, води земљу право у економско потонуће.

С обзиром да се владајуће политичке структуре у Подгорици приоритетно залажу за улазак Црне Горе у пуноправно чланство НАТО пакта, упркос чињеници да по истраживањима јавног мњења такву одлуку не подржава већина становништва, онда није необично што се истинско расположење народа понекад испољава на сасвим неочекиван начин.

Нешто слично се дешава и ових дана, када можемо приметити међу српским навијачима фини сензибилитет за дешавања на Криму, али очевидно да слични процеси постоје и у Русији, с обзиром да је и на тамошњим стадионима виђена једнака осећајност за српске проблеме.

Иако су највиши представници власти у Београду ставили до знања да се и поред кретања Србије у правцу Европске уније ни у ком случају не мисле замерати Русији поводом украјинске кризе, чини се да ће Брисел тешко да прихвати било какве ставове који макар и мало одударају од његове оркестриране кампање да се по сваку цену Русија осуди због настојања да одбрани своје легитимне интересе.

Када сам пре десетак дана констатовао да је украјинска криза подвукла значај изградње Јужног тока, и када сам ту своју тврдњу поткрепио конкретним описом катастрофичног сценарија који би могао да се деси, нисам ни слутио да ће после само неколико дана след догађаја потврдити моје претпоставке на најдрастичнији могући начин.

Како је између осталог нагласио директор московског Евроазијског комуникационог центра Алексеј Пиљко, наредних неколико година ћемо бити сведоци великог пораста интересовања за Евроазијски економски савез, па ће зато овај Центар радити пуном паром да би медијски пропратио источне интеграције, како би оне биле разумљиве и оним државама које у њима учествују, као и онима које желе сарађивати са Евроазијским савезом на партнерским основама.

Чини се да је народна изрека да у сваком злу има неко добро, пронашла своју примену чак и у актуелним дешавањима у Украјини, с обзиром да је талас насиља и неизвесности ког су покренули пучисти у Кијеву, више него икада раније подвукао важност изградње гасовода Јужни ток, као алтернативног правца допремања руског гаса европским купцима, а такође и на Балкан, односно потрошачима у Србији.

У посети Београду је управо боравио аустријски министар иностраних послова који је том приликом изнео низ хвалоспева европској будућности Србије, а још је иразио наду да ће све то да се оствари у експресном року од само неколико година

У Београду је био миран сунчани дан, а поменуте бучне демонстрације против отцепљења Косова су одржали Пољаци у сред Варшаве, као и Словаци и Чеси у више градова.

Понекад се чини да нелогичним појавама на Балкану никад нема краја, а доказ за то је и недавни интервју председника Црне Горе Филипа Вујановића. Наиме, иако је он у складу са владином политиком фокусиран пре свега на евроатлантске интеграције као пут за јачање економије, он је у поменутом интервјуу признао да црногорску економију заправо подстиче неко други, а то су по његовом сведочењу ипак Руси – који највише развијају тамошње тржиште некретнина и представљају најбројније туристе.

Штавише, управо на примеру Турске можемо да наслутимо шта очекује Србију на том трновитом путу, с обзиром да је само годину дана након отпочињања преговора са њом, Европска унија замрзнула разговоре са том земљом у свим поглављима због кипарског проблема, уценивши Турску да ниједно поглавље неће бити затворено до проналаска решења.

Према томе, можда би било сврсисходније да се уместо нових километара аутопутева у Србији планирају нове бициклистичке стазе, јер очигледно да ће моторна возила за многе постати само далека прошлост, а златно доба бициклизма изгледа тек долази.