Подешавања / Settings

Брисел сузама не верује. Тако би се у неколико речи могла сажети најновија констатација Ивице Дачића о томе да у седишту европске бирократије често траже од Србије да се одлучи између Европске уније и Евроазијског савеза, и то упркос чињеници да се српски званичници готово свакодневно упињу у доказивању да је српски пут на западну страну света потпуно неупитан.

Како саопштава британски лист The Sunday Times, федерални канцелар Немачке Ангела Меркел (Angela Merkel) се „налази под притиском“ водећих немачких индустријалаца и бизнисмена који захтевају укидање санкција. На узбуну звоне и ван граница континента. Тамо људи схватају да без јаке Европе с јаком Русијом неће моћи да се превлада глобална економска криза.

Русија је веома захвална Србији што није поклекла „под притисцима Брисела и Вашингтона“ када је реч о увођењу санкција Русији, изјавио је Сергеј Наришкин.

Четрдесет одсто Немаца изјаснило се за повлачење санкција које је Европска унија увела Русији, док њихово пооштравање подржава 14 одсто испитаника

„Европа стагнира“- то је закључак који произилази из последњег месечног извештаја међународне истражне компаније Markit. У том документу се констатује да је у септембру такозвани „заједнички индекс менаџера куповине“ у зони евра – најмањи од децембра 2013.

Европска комисија изнеће пред Србију и конкретан захтев да усклади своју спољну политику са ЕУ. То би у преводу могло да значи да ће бити појачан притисак на Београд да уведе санкције Русији.

Покушај економске и политичке изолације Русије од стране ЕУ и НАТО резултирао је невероватном дипломатском офанзивом њеног председника Владимира Путина који је само у задњих месец дана обишао три моћне земље и обезбедио Русији милионске уговоре и енергетску алтернативу.

Руски премијер Дмитриј Медведев рекао је данас да ће Русија претрпети штету од неколико милијарди долара због санкција Запада, а да ће европска економија ове године због тих мера изгубити 40 милијарди долара.

Многи у немачкој влади и међу политичарима „велике коалиције“, демохришћана и социјалдемократа говоре само о томе како се могу окончати санкције према Москви.

Драган Петровић, из Института за међународну политику, о посети руског председника Београду и порукама Запада: Нико озбиљан не може да инсистира да Србија одустане од својих добрих односа са Москвом.

Запад поставља Русији следеће услове: ако Москва помогне у регулисању кризе у Украјини, он ће укинути санкције. Москва са своје стране, по речима Лаврова, одговара једноставно: никакве критеријуме и услове такве врсте руска страна неће испуњавати и усаглашавати.

Министар је истакао да западни политичари не говоре о смени режима у Русији, мада има маргинализованих појединаца у Европи који провлаче и такве фразе.

После посете руског председника Београду, из ЕУ најављују нове опомене нашем државном врху због проширења привредне сарадње са Москвом. Могућа још једна протестна нота око извоза наше робе у Русију.

Управо је антируски курс Запада постао катализатор развоја веза Русије са низом држава ЕУ у енергетској области.

У великој политици подударности се дешавају ретко. Зато када је уочи посете председника Русије Владимира Путина Београду постало јасно да су се сакнцијама против Русије придружиле Албанија, Црна Гора и Исланд, политиколози су се замислили.

Увереност да ће економске санкције уведене Русији допринети паду популарности тамошњег председника Владимира Путина или барем натерати „успут кажњене олигархе” да се окоме на првог човека у држави – потпуни је промашај.

Шта ће Еф-Би-Ај у Србији? Званично, да помогне у реформама система безбедности и правосуђа. Да ли стварно власт мисли да неко верује у то образложење?

Што се тиче максималне штете – Европа ће добити политичку нестабилност и нереде. Како је показала Украина, у САД-ама су добро научили да припремају наци-фашисте за државне ударе у другим земљама.

Србија не мења позицију према Москви, упркос најавама из Брисела да ће то морати. Дачић: Није у интересу наше државе да се придружимо санкцијама ЕУ.

Комесар Европске уније за суседство и преговоре о проширењу у новом сазиву Европске комисије, Јоханес Хан, изјавио је да, уколико жели да постане чланица Уније, Србија мора пажљиво да размотри своју одлуку да не подржи санкције ЕУ против Русије.