Подешавања / Settings

У времену обележеном Брозовим разарањем Срба САНУ је једном проговорила српски — кад је „приредила“ онај свој Меморандум. И у њему све српске ратне и поратне окупаторе и кољаче запитала: могу ли се одредити рокови до којих ће се прогласити да се од Србије више нема шта разарати и кад ће се комунистички пројекат за […]

Кандидати за председника Српске академије наука и уметности су академици Светислав Божић и Зоран Кнежевић, и један од њих двојице биће, након осмогодишњег мандата Владимира С. Костића на челу ове институције, 23. по реду челни човек САНУ од оснивања 1841. године. Одлазећи председник Владимир Костић је отворио скупштину, а непосредно пре тога је историчар Василије […]

Захтев је да се академици коначно пробуде и јасно и гласно изнесу став поводом нарушавања уставног поретка, предаје Косова и Метохије, природних и привредних ресурса Србије, као и узурпације власти и суспенодвање свих институција од стране актуелног режима. Како су истакли, недопсутиво је да интелектуалци са титулом академика и свим принадлежностима које та титула носи […]

Док у Србији једва да се може наћи камен на камену, САНУ или ћути или се оглашава без икаквог резултата у друштвеном животу. Ко први треба да упозори друштво на напад, да предложи решење, да преузме ризик одлуке, да поведе у будућност? Сељак на њиви, радник у фабрици, учитељ, лекар, или ви, уважени академици!? Ово […]

У саопштењу се позива и председник Србије Александар Вучић да на тој седници образложи оно што је прихватио, као и да представи планове на примени споразума на којима је прихватио да ради даље. „Позивамо све националне медије, а посебно телевизије са националном фреквенцијом, које су јавно добро, да хитно омогуће да се чује и друга […]

Реаговање на текст „Српска академија је уз свој народ”, објављен на Рубрици „Погледи” дневног листа Политика, 2. децембар 2022. године Обраћање које се појавило у петак 2. децембра на овим страницама ме је изузетно пријатно изненадило. Мени „претенциозном” и „неморалном” чије је писање „испод сваког нивоа” „лишеном знања о елементарним чињеницама” одговорила су чак тројица […]

Тако је један од најистакнутијих савремених историчара који се бави руском историјом у раздобљу од неколико последњих векова, у најширем контексту садржине светских збивања, наставила стопама свог оца историчара Алексеја Нарочницког, који је 1981. такође изабран за иностраног члана САНУ. О судбини словенства и Русије може се просуђивати једино уколико се надиђу оквири клишеа о […]

Предраг Пипер је преминуо 10. септембра, наводи се у саопштењу САНУ, и додаје да је академик био један од најзначајнијих српских слависта, а посебан траг оставио је у проучавању граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима. Рођен 1950. године у Београду, дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (1973), […]

Управо ће се Мијачево име, уз вајара Мрђана Бајића, костимографа, сценографа и професора Миодрага Табачког, филмског редитеља Слободана Шијана, графичара Бранимира Карановића, композиторке Александре Вребалов и архитеката Борислава Стојкова и Петра Митковића наћи на изборној скупштини САНУ која је заказана за 4. децембар, објаснио је академик и сликар Душан Оташевић, иначе заменик секретара Одељења уметности […]

Три процеса, деструкција, албанизација и косовизација, према речима Дарка Танасковића, некадашњег српског представника при Унеску, теку паралелно, с тим што је интензитет променљив, с обзиром на околности. Три процеса против српске баштине — косовизација најопаснија Парадигматични случај деструкције догодио се у погрому марта 2004, када је страдао велики број српских културних и духовних добара, подсетио […]

„Могуће да сам ја, као што академици кажу у свом ад хоминем нападу, површан и необавештен, али у њиховом саопштењу нисам видео ниједну реч којом би оспорили тачност мојих навода“, истакао је Ђорђевић. Лидер Ослобођења каже да га академици такође називају и „политичким манипулатором“: „Наш покрет се не бори за власт или посланичка места, ми […]

Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године. Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија […]

„Неки као и он сам /председник САНУ Владимир КОСТИЋ/ сматрају да је то његово лично мишљење на које он има право, а други да мишљење председника Српске академије наука и уметности не може бити лично. „ Обзиром да је то питање правно регулисано, али је – како ми се чини – остало недовољно разјашњено у јавности, мислим да […]

Кустурица је за „Новости“ одговорио на реаговање председника САНУ поводом редитељевог јавног захтева да се његово име уклони са списка кандидата за чланство у Академији. Костић је претходно упутио отворено писмо Кустурици у којем је, између осталог, навео да није тачно да је он тражио да славног редитеља за чланство у САНУ кандидује Одељење за […]

Поводом текста „И Кустурица кандидат за САНУ“, објављеног у броју Новости од суботе, реаговао је Ломпар кратком изјавом. „У вези са вашим текстом о овогодишњим кандидатима за чланство у САНУ, које је евидентирало Одељење језика и књижевности, молим да – и у електронском и у штампаном издању – објавите следећу изјаву, будући да је поменуто […]

Одговор Емира Кустурице, који је објављен на порталу „Искра“, преносимо у целости: „Прво: Тешка срца сам донио одлуку да се захвалим Одјељењу језика и књижевности САНУ на кандидатури за чланство у угледној установи и да, ево, љубазно замолим брисање мога имена и презимена са поменутог списка. Требало би да будем и слијеп код очију, па […]

Ту су и писци Радован Бели Марковић, Селимир Радуловић, Михајло Пантић, Горан Максимовић, Мирослав Максимовић и Зоран Живковић, Владан Матијевић и германиста Миодраг Лома, пишу “Вечерње новости”. За новоформирано одељење уметности, које је настало преименовањем Одељења за ликовну и музичку уметност, инстутуције изван Академије предложиле су редитеље Дејана Мијача и Горана Марковића и сценографа Миодрага […]

Удружењу језика и књижевности Српске академије наука и уметности Поштоване колеге. Придружујем се академицима Пиперу, Тешићу и Данојлићу. Оно што ја мислим о Косову и Метохији свима је познато и то нећу понављати. Оно што је председник Српске академије наука и уметности не једном изјавио о Косову и Метохији постало је нека врста магичне коцке. […]

Да подсетимо, Костић је изазвао велику пажњу јавности најпре изјавама на тему решења косовског питања, а ове недеље и планом у шест тачака, који је изнео у тексту за “Недељник”. У Костићевом “плану за Косово” се, укратко, тражи: заштита права Срба на Косову и Метохији, заштита културе и историје, постављање овог проблема у шири контекст […]

Саопштење Српске академије наука и уметности преносимо у целини. „Током последњих неколико дана развила се читава хајка поводом (нетачно интерпретираног) интервјуа Владимира Костића, председника САНУ, са закључцима који стварају уверење да Академија ништа не ради у вези са питањима везаним за Косово и Метохију. Такви закључци се заснивају или на намерном ширењу неистина или на […]