Подешавања / Settings

Обележавање стогодишњице сарајевског атентата у Босни и Херцеговини већ неколико година повод је за нове поделе. И док су у Сарајеву на сцени покушаји да се изврши ревизија историје, оствари нека врста помирења са Аустријом, а Гаврило Принцип прогласи за терористу, Република Српска у томе не жели да учествује.

Сарајевске власти одустају од градње обележја у част аустроугарског престолонаследника. Луксузни аустроугарски воз стићи ће из Беча са стотинама гостију

Представници Савеза логораша Републике Српске затражили су хитан састанак са високим представником у БиХ Валентином Инцком зато што Комисија за државну имовину БиХ није одобрила да се на Златишту изнад Сарајева подигне спомен-крст за Србе убијене у том граду током рата у БиХ.

У Бањалуци, Одбору за обележавање 100 година од почетка Првог светског рата данас је председавао председник Републике Српске Милорад Додик, а у раду Одбора учествовали су и други функционери РС, академици и универзитетски професори.

Најпознатији члан „Младе Босне“, ускоро ће добити спомен-обележје у Београду. Иницијатива потекла из Владе Србије

Синоћ, после поноћи је пала биста такозване “Мајке Терезе” која се налазила у центру Митровице, извештава телевизија сепаратиста КТВ.

Да се често не односимо добро према нашој културној баштини, говори и прича о споменику Краљу Петру Првом у Панчеву који је преживео окупацију, али не и период после 1946. године, када су делови његовог постамента завршили уграђени у свињац и тамо провели 60 година.

Због чега се Србија још није одужила последњем Романову, који нас је од свих страних владара највише задужио.

Одлука да уђе у Први светски рат га коштала живота. Залагао се за стварање велике српске државе.

Теслина статуа, урађена у бронзи са сребрним преливом, приказује научника у природној величини како стоји и држи у руци велику сијалицу

Напад на кип Цара Душана у Скопљу показује да је још жив мит о Немањићу. Сајт „Македонска нација“ представља га као „македонског најмоћнијем цара Стефана“

Да се мржња албанских екстремиста према свему што је српско не ограничава само на Косово показао је и најновији пример покушаја рушења новопостављеног споменика српском цару Душану у главном граду Македоније, Скопљу.

„Много је помогао сатанистима“, рекао је Гривис. „Када идете улицом, немате прилику да видите много сатанистичких грамова, али када нам дате јавни простор, биће нас више“.

Ако горионик, украден јутрос са споменика Вечни пламен слободе испред музеја “21. октобар” у крагујевачким Шумарицама, не буде неким чудом враћен, овај споменик, симбол мира, престаће да постоји! Музеј нема новца да обнови споменик у који је пре две године уложено милион динара!

За Албанце, цар Душан је био „српски окупатор албанских крајева који је терорисао домородачко становништво“. Они сматрају да постављање споменика осликава кризу идентитета македонског народа и србофилију оних који су га поставили. Албанско удружење грађана „Разбуди се“ затражило је да се споменик под хитно сруши.

Фудбалски клуб Раднички из Крагујевца покренуо је акцију која ће бити одржана у суботу, током меча са Новим Пазаром, а која ће бити посвећена трагично преминулом навијачу суперлигаша из града на Лепеници.

Поводом 17 векова од потписивања Миланског едикта Ватикан је Нишлијама поклонио споменик цару Константину, дело београдског вајара Драгана Раденовића. Својим необичним изгледом, међутим, споменик је изазвао бројне полемике у Нишу.

Дрвар – На дрварском гробљу Спасовина данас је обиљежена годишњица смрти Јелене Трикић, Мајке Храброст која је одбила лијечење тумора на мозгу и жртвовала живот да би родила сина Николу.

Полагање венаца само је део данашњег обележавања 9. новембра – Дана града, који се прославља у знак сећања на тај датум 1918. године када је српска војска предвођена мајором Војиславом Бугарским ушла у Нови Сад.

Јуче је у Будимпешти свечано откривена биста Миклошу Хортију, регенту Мађарске, Хитлеровом савезнику у Другом светском рату, окупатору Новог Сада и Бачке у периоду 1941-1944.

Удружење ветерана Борачке организације Републике Српске у Брчком завршило је реконструкцију Споменика српским браниоцима у центру града који је изграђен и освештан прије 15 година. Средства од око стотину хиљада марака обезбијеђена су из буџета двистрикта.