Подешавања / Settings

Држављанин Србије Стево Пантић, који се заједно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осјеку, преко породице упутио је очајничко писмо јавности у Србији са апелом да се помогне затвореницима којима се крше сва људска права.

Није тајна да више десетина хиљада Албанаца са Косова и Метохије поседују биометријске пасоше Републике Србије, иако је то претходно забрањено, али изгледа само Србима.

Плоча коју нису уклонили чак ни Италијани за време окупације црногорским властима постала проблематична зато што је становништво Будве 1918. године дочекало српску војску као ослободилачку

Јадовно је претеча јасеновачког система логора уништења, највећег на југословенским просторима. Ликвидација логора, због реокупације ИИ италијанске окупационе зоне, подразумевала је и ликвидацију заточеника. Због краткоће времена и интервенција окупационе власти, известан број заточеника није ликвидиран, већ је упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, и они управо чине његове прве заточенике.

Говорећи о наводима из извештаја, по којима је у последњих 19 година 30.000 Срба у Хрватској прешло у другу веру

Председник Управног одбора „Матице Српске“ у Црној Гори Владимир Божовић, који је учествовао у разговору са председником Николићем, рекао је да су Срби у овој земљи изложени дискриминацији и да су Николићу представили одређене проблеме са којима се суочавају.

Тамара Опачић (29), активисткиња и новинарка из Задра, радница Српског националног већа (СНВ) и српског недељника Новости, која је дипломирала новинарство на Факултету политичких наука у Загребу, ауторка је студије „Насиље и несношљивост према Србима у 2014.“, у којој је набројала све жртве физичких и вербалних напада, графите, испаде и друго везано за Србе у Хрватској.

Новак Ђоковић је показао да и особе и земље с маргина, осуђене на колонијални статус, ипак имају шансу да постану владари.

Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5.000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су – миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су, дакле миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили!

Портал “Matador Network“ објавио је текст намењен странцима у коме објашњава шта све морате знати ако желите да будете прихваћени као прави Србин.

Док за портпарола Либералне партије Амара Морачића спомен-плоча српским војницима у Будви није сагласна са историјским чињеницама, председник НОВА Андрија Мандић и историчар Чедомир Антић тврде да је у питању смишљена акција црногорске власти у циљу фалсификовања прошлости и да су Срби у тамо дискриминисани.

Српски снајпериста Дејан Берић налази се на положајима у Маринки где трају огорчене борбе између снага ДНР и украјинске армије. Берић извештава да су јуче вођене жестоке борбе и да су Украјинци извукли дебљи крај.

У шест земаља региона прошле године је странцима издато 57.500 дозвола за рад, од чега 31.000 у Црној Гори.

Православна шизма је највеће проклетство Европе, скоро још веће од протестантизма. Ту нема ни морала, ни принципа, ни истине, ни правде, ни искрености…

Могли би понешто и да научимо од Албанаца уместо што лицимерно и јалово србујемо, згражавајући се над фактом да су терористе ОВК побијене у Куманову сахранили на Косову и Метохији као националне хероје!

Власти и становници малог села у предграђу Кагошиме, са популацијом од свега 372 људи, протекла два месеца били су збуњени и изненађени великим интересовањем Срба и Хрвата за њихов имиграциони програм. Након кратког разматрања и разговора са заинтересованима старешине села су одлучиле да одбију све апликанте из Србије.

„Корен проблема је посејан када је бивши председник Југославије и Србије Слободан Милошевић спонзорисао селидбу криминалних фамилија у Аустралију, током осамдесетих и деведесетих година прошлог година“, пише у истраживању.

– И после 17 година живим у Великој Хочи, а душа ми је тамо, у моме селу Братотину – прича Дарко Матић, Братотинац у Великој Хочи.

Сибир уопште није неподесно место за живот, како се код нас мисли, а у то се увериле и четири српске студенткиње руског језика.

Ана је први пут у Паризу стигла до четвртфинала још од 2008. године када је освојила титулу.
“С једне стране делује као да је то био неки други живот, а сада друге ми се чини да време лети. Чини ми се ипак као да није прошло толико година. Невероватно се осећам“.