Подешавања / Settings

Француски пуковник Жак Огар један је од првих официра са Запада који је ушао на територију Србије, тачније на Косово и Метохију, после потписивања Кумановског споразума 1999. године и повлачења српске војске.

Срби и Руси, крвно и духовно практично јединствен народ, до данас су очували низ духовних одлика које нема ни један други народ на планети. Једну од тих јединствених одлика представља – империјски менталитет.

Плашимо ли се екранизације херојстава модерног српског војника и коме је важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе.

Кесић о најављеној депортацији 150 особа, углавном српске националности: Пошто ниједног нису могли да оптуже за ратне злочине, сад их терете да су лагали кад су попуњавали документацију при уласку у Америку.

Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић у интервјуу за Телеграф.рс каже да је време да се Србији и Србима коначно каже истина.

На данашњи дан пре тачно 11 година шиптарска руља прогнала је више од 4000 људи из својих домова, готово 1000 људи је рањено, а страдало је 19 људи. Током та два дана порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 цркава и манастира. Запад је ћутао, КФОР није реаговао, а ни дан данас починиоци нису кажњени.

Бугарска историчарка Теодора Толева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896!

Овај, по мишљењу многих, добро осмишљен сценарио етничког чишћења, добио је повод дан раније када су електронски медији на албанском језику нетачно, непрофесионално и неетично извештавали о погибији тројице албанских дечака који су се утопили у Ибру у албанском селу Чабра. Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа, као и 35 православних цркава и манастира.

Многа времена у прошлости су наметала да није добро бити Србин. Оно што је много важније, кад год су ти тешки периоди пролазили били смо сведоци колико су они који су се предали, они који су посустали погрешили.

Волим свој живот у Србији. Моја породица и пријатељи у Америци често ми говоре да се никад нећу вратити кући. Овде сам научила како да се опустим и пустим да ме носи река живота, а тај став према свакодневници је помогао мом уметничком бићу да процвета.

Дрита Леповић се пре седам година удала, али је убрзо постала удовица и није добила српско држављанство. Сад себе и сина Александра издржава од социјалне помоћи, а једина жеља јој је да свом детету обезбеди нормалне услове за живот.

Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осјећали Србима и то нијесу крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти.

У Удружењу породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године кажу да би спискови ветерана ОВК-а могли да буду траг за расветаљавење ратних злочина над Србима и неалбанцима кад би тужилаштво Еулекса њиме хтело да се позабави.

Можда, по стоти пут води закључку: Да, политичари су издајници, попови екуменисти, традиција пропала, Ми смо паметни, а саговорник је у праву.

Каква правда влада на Космету и какво право спроводи Еулекс сведочи пример Станике Прашчевић, која се по жељи Албанаца нашла на потерници Интерпола због наводно почињених ратних злочина, само зато што је била супруга убијеног полицајца!

У полицијским станицама на северу Косова суспендовано је 50 српских полицајаца због одбијања да „блиско сарађују” са Тужилаштвом и истражиоцима, који се баве наводима о умешаности Срба у злочине почињене на северу Косова.

„Засад имамо само медијске информације о овоме, а за понедељак је заказана седница на којој ће се расправљати о томе шта се дешава у тој општини“, рекао је Гечај у недељу.

Једино тако, ако се Београд до краја понизи, ако своје генерале изручи, изложи их срамоти и мрачној „правди“ албанских кадија, можда ће Приштина размислити да пристане на оптужницу против неког свог злочинца.

Колашинац никада није крио да воли Србију, своју матичну државу, њену заставу и грб, али такође је и поносно истицао да је Бошњак муслиманске вере. То му није сметало да после освојене медаље са раширеном заставом Србије прослави велики успех.

Специјални суд за ратне злочине на Косову и Метохији могућа замка и за наше грађане. Опасност и да припадници Војске Србије буду на удару.