Подешавања / Settings

Раније овакве ставове заступаху и поједини Хрвати, ненаклоњени српскоме народу, док су данас појединци муслиманске вјероисповјести и нашега језика главни заступници става да су „Срби генетски Турци“.

Нико не може изградити своју срећу на несрећи другога и зато су прави губитници управо они који то зло чине. Наше је, пре свега да учврстимо своје духовне редове, да своје светиње чувамо и бранимо тако што ћемо редовно ићи у Цркву, држати постове, тражити утеху и наду у Богу, а не у пролазним стварима овог света.

Једноставно, пошто нас данас везује исти језик с Хрватима (није у свему исти у нормативи, али се разумемо потпуно с Хрватима), па би била ординарна будалаштина лишити се хрватске латинице па да не можемо, онда, да читамо хрватске књиге. Или, кад одемо у Хрватску, да не можемо да прочитамо њихове исписе.

Жалосна је чињеница да историјску старост Срба на Балкану и не само на Балкану већ на целом евроазијском простору и афричком простору прешућују не само страни историчари, него и наши. То су бројне лажи од којих се памет мути – рекао је Крсманоивић.

– За то сам да више не живимо заједно. Мислим да је реч о два народа који су генетски безнадежно завађени. Међу њима влада ирационална мржња, која је нама, који смо другачије учени, тек сада постала јасна, као што нам је јасно да Југославије никада и није било, да у питању нису шаке екстремиста како су их нама представљали, већ милионске масе које се нису трпеле, пре свега на рачун религије, која је покретач свега тога.

Ко је био најважнији човек 20. века – Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита лист, уједно износећи тезу да би то могао бити „млади босански Србин са несрећним детињством, који је 1914. случајно доспео у окружење српских националиста“ – Гаврило Принцип.

Какве су последице потписивања Бриселског споразума и шта наш народ може да очекује у 2014. години, за „Србин инфо“ говори Игор Војиновић, председник Народног покрета ,,Отаџбина,, и повереник удружења ,,Срби на окуп“.

Настављају се директни притисци од стране ЕУ на представнике косметских Срба.

Возаче из правца Србије, јуче су о наплати тог осигурања од 8. јануара, информисали припадници „косовске полиције“, делећи им летке, исписане на српском, албанском и енглеском језику.

У Чуругу је данас обележена 72. годишњица рације у јужној Бачкој у Другом светском рату, а председник Скупштине Војводине Иштван Пастор изјавио је да је немогуће градити заједничку будућност на овим просторима, уколико не затворимо заједничке странице историје.

У документу се наводи и да ће тај конгрес имати задатак и да направи национални програм Бошњака за односе са суседним народима, као и за умрежавање свих Бошњака света.

Налазим га на истом месту где је и синоћ био, кад је сасеко Шиптара испред себе. Прилазим му, нисам тих, гранчице се ломе под мојим ногама. Он се не окреће, миран је. Десна рука му је на рукохвату 84. прст на обарачу, глава клонула у страну.

Фонд за хуманитарно право, на чијем је огранку у Приштини на челу Наташа Кандић, и који се финансира из западних ЕУ и САД фондова, изразио је огромно незадовољство како у Србији Срби, осуђени за ратне злочине, служе затворске казне

Ми смо празновали неколико важних датума, као што су на пример 1700.годишњица Миланског едикта, 1025 година од како су Руси примили хришћанство, 1150 година словенске писмености. Велики део манифестација је био у вези управо са овим датумима.

Када је 1914. Беч упутио ултиматум Краљевини Србији, и када је било јасно да ће рат избити, цар Николај је стао на страну мале Србије, иако Русија није била довољно спремна за рат. Зато ће Владика Николај његову жртву упоредити са жртвом цара Лазара: Николај је жртвовао себе и своје да би помогао србској браћи.

На честиткама је фотографија гомиле људских костију и лешева и натпис: „Ако обележавате Дан Републике Српске, не заборавите – ово су њени темељи“, а на полеђини су наведени називи 25 углавном бошњачких удружења проистеклих из рата.

Најбројнији гости полако постају управо Руси јер је број руских туриста који су 2013. године посетили Србију забележио пораст од преко 40 процената у поређењу са прошлом годином, а то конкретно значи да су практички избили на прво место страних гостију, са респектабилним бројем остварених ноћења, што их сврстава међу најпожељније туристе.

Александар Саша Пејановић убијен је 30. маја у Подгорици у по бела дана. Убиство је, без видљивог повода, извршио полицајац Мила Ђуконовића, Зоран Булатовић.

Немамо воду за пиће, бунари у селу су нам од сукоба на Космету затрпани,”- рекао је Магић.

Хтео бих лично да питам Јовановића, смеће људско, како је то кад те мрзи цела нација јер си смеће четничко…