Подешавања / Settings

Да се не дозволи легитимизација изборних резултата на КиМ, тј. да се темељно поткопа тзв. бриселски споразум. Око 90% српског становништва на северу КиМ (чак преко 95% у првом кругу 3.11.) бојкотовало је те изборе.

Нема ниједне лоше, негативне, тешке, најцрње оцене, квалификације Срба као народа и Србије као државе, која је настала у иностранству. Не, све оне рођене су у београдским салонским становима
Ратко Дмитровић

У недељи иза нас велику пажњу јавности побудио је мини-серијал „Вечерњих новости“ о патриотизму, европејству, родољубљу. Жеља нам је била да објаснимо, ако је могуће, због чега се само код Срба, у одређеним друштвеним и политичким круговима, свако истицање националног осећања, позивање на историју и националне великане, третира као ретроградно, конзервативно, антиевропско понашање. Та врста „антиевропејства“ код других народа није позната. Откуда то?

Корен је дубок, сеже до 1918. године, што су објашњавали и саговорници „Новости“, и рађања заједничке државе Јужних Словена, у којој је већински народ, Срби, уз поништавање сопствене државе морао да круни и колективну националну свест јер то је сметало малим народима. Работа је кулминирала у Титовој Југославији и дошли смо у ситуацију, ево траје и данас, да је свако српство у Србији инцидент.

Завршне радове у овој причи обавила је фракција Савеза комуниста Србије, поражена на чувеној Осмој седници. Они су сваком националном предзнаку код Срба прилепили хегемонизам, шовинизам, неретко и фашизам.

Они су у Србији увели поделу на патриоте и оне друге, уз паралелну поставку да је патриотизам највеће зло; они (поражени на Осмој седници) „измислили“ су тзв. независно новинарство; тврде да су баш они у Србију „донели“ демократију и слободу; они су тражили лустрацију али са 1986. годином као стартном позицијом, иначе би морали саме себе да лустрирају. На крају, они су, кажу, власници будуће чланске карте Србије у Европи. Ако до тога икада дође.

Нема ниједне лоше, негативне, тешке, најцрње оцене, квалификације Срба као народа и Србије као државе, која је настала у иностранству. Не, све оне рођене су у дедињским вилама и београдским салонским становима ликова поражених на Осмој седници, послате су у свет као тужба на рачун сопственог народа, а отуда се вратиле као ставови међународне заједнице.

Сви интереси највећих српских непријатеља, великих и малих, поклапају се са циљевима и интересима бивших српских комуниста (сада демократа и либерала) изашлих из шињела Осме седнице. Чудно, али истинито. Такви, без изузетка, гаје наглашени анимозитет према, на пример, Емиру Кустурици. Или према Новаку Ђоковићу. Откуд њему – онако успешном, најбољем на свету – право да се представља као Србин.

Нисте ваљда заборавили да је Жарко Кораћ, први у свету, Ђоковићу замерио што након победе подиже три прста. Кораћ то сматра србовањем, провокацијом. Из тога је, само из тога, рођена недавна лондонска оцена да су онај усташа Јосип Џо Шимунић и Новак Ђоковић иста страна балканске медаље. Човек који је то изговорио појма нема шта значе три Ђоковићева прста. Јавили су му из Београда уз опширно, можете претпоставити какво, објашњење.

Кустурица им смета јер руши поставку да је сваки српски национализам неприхватљив за Европу. Кусту у тој Европи третирају као изузетно ретку и исто тако вредну ендемску врсту, цене га више него сопствене филмске великане, а врло добро знају за његово србовање. И како ту чињеницу себи и другима да објасни следбеник поражене фракције КПС на Осмој седници. Излаз је пре неку годину понудила Весна Пешић; она сматра да Кустурицу треба вратити у Сарајево.

Звучи парадоксално, нестварно за 21. век, али Срби као народ морају још једном на пут националног освешћења, јер оно што је у том смислу код Срба оставило југословенство и комунизам, дугорочно гледано представља најуспешнији пројекат поништавања једне нације у савременој Европи.

Зашто се Срби и Хрвати „не воле”? Зато што су слични и зато што мешавина језичке сродности и разлика у броју становника, односно у националној величини, чини прилично нездраву комбинацију. Ниједан други званични национални језик није толико сличан хрватском званичном језику као што је то српски званични језик и обрнуто, иако ја лично, односно особно, сматрам да је то исти језик.

Представници српских удружења су захтевали подршку државе Србије, али нису потпуно јасно дефинисали своју улогу у добијању статуса.

У неким насељима у БиХ, у којима су пре рата живели Срби, сада су формиране вехабијске заједнице, показују резулатати пописа становништва спроведеног у октобру у БиХ.

Од цара Душана, преко Турака па до Првог и Другог светског рата, Срби ратују против нас уз ћирилицу и Православну цркву, а наша црква им подилази и на најкатоличкијем делу Загреба, на Св. Духу им дозвољавају Православну школу“, каже Хазлер.

Српска заједница у Македонији оштро је осудила језик мржње који су употребили представници Социјал Демократске Уније Македоније, преноси „Вечер“.

О положају Срба у Македонији, проблемима са канонски непризнатом македонском православном црквом и нашој историји на балканским просторима, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Иваном Стоилковићем, председником Демократске партије Срба у Македонији.

Има неко и међу Србима на власти ко не пузи пред странцима и не покушава да од тога прави државну политику нити да на томе гради политичку каријеру

Ко и зашто убија патриотизам у Србији и може ли се то икако зауставити (1): У Источној Европи сви патриотизми били су пожељни због рушења СССР, изузев српског и руског. Трпимо последице разградње државе, нације, вере.

Ово је одговорност и Европске уније и оваква дешавања су просто незамислива у једној држави ЕУ. Проблем је што је Брисел био јако слаб у реакцијама на оваква дешавања, не само у Хрватској, него и у другим земљама

У догодио се још један шиптарски оружани напад на Србе повратнике у општини Исток. Како „Вести“ сазнају, албански нападачи пуцали су на кућу Новице Антића, који живи у насељу Љуг.

Да ли је Хрватска правна и демократска држава ако не поштује свој Устав у коме јасно стоји да је забрањено и кажњиво свако позивање на националну, верску и расну мржњу или било који други облик несношљивости“, упитала је Коалиција удружења избеглица.

Покрет „Самоопредељење“ је једина шиптарска странка на Космету која се отворено залаже за стварање Велике Албаније и протеривања преосталих Срба са Космета.

Поздрав с три прста који је поново постао познат након деветомартовских демонстрација 1991. године, прерастао је у српски национални поздрав и у масовној је употреби у политици, на спортским теренима, забавним манифестацијама и свим за земљу битним догађајима.

Крстимир Пантић победио на локалним изборима за градоначелника Северне Митровице са неколико стотина гласова више од Оливера Ивановића. Грађанска иницијатива „Српска“ прогласила победу и у Грачаници.

Документарац Црна књига прича је о свим злочинима који су вршени над Србима у име такозване Нове Европе у којој није никада било места за Србе као православни народ.

Крстимир Пантић победио на локалним изборима за градоначелника Северне Митровице са неколико стотина гласова више од Оливера Ивановића. Укупна излазност у Северној Митровици је била 16 одсто. Једина српска општина где листа „Српска“ није победила је Штрпце.

Национална свест Срба била је тада на много вишем нивоу него данас. Тадашњи политичари из Београда и из Новог Сада имали су много развијеније национално, патриотско и државотворно осећање од данашњих.

Други изборни круг биће одржан у седам општина са српском већином – шест у централном Косову и у Северној Митровици.